HIPERAKTIVNOST i nedostatak pažnje, sindrom poznat i pod nazivom Attention deficit hyperactivity disorder (ADHD), donedavno se vezivao samo za dečji uzrast. Međutim, prema poslednjem istražvanju, od 30 do 70 odsto dece ima ADHD i u odraslom dobu, a ispostavilo se da sidrom može da se razvije i u odraslom dobu.

Doktor Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora bolnice "Laza Lazarević", kaže u intervjuu za "Novosti" da ovaj poremećaja ima 2,2 odsto populacije starosti do 18 godina, i gotovo 2,8 odsto starijih.

- Neka istraživanja u Americi su pokazala da povećana upotreba digitalnih medija povećava rizik od pojave ADHD za 10 odsto - kaže dr Ivana Stašević Karličić. - Rizik je veći kod dečaka i tinejdžera koji su imali depresiju ili istoriju problematičnog ponašanja.

* Zbog čega se pojavljuje poremećaj pažnje?

- Tačan uzrok ADHD nije potpuno objašnjen, smatra se da je u pitanju kombinacija više faktora kao što su genetika, različitosti u strukturi i funkciji mozga. Postoji veća učestalost ADHD kod prevremeno rođenih beba, dece rođene sa malom težinom, kod osoba sa epilepsijom, kao i kod osoba koje imaju oštećenje mozga nastalo ili pre rođenja ili u kasnijem životnom dobu.

* U kom uzrastu se najčešće uočava ADHD?

- Najčešće počinje u ranom detinjstvu i adolescenciji. To je obično u prvih pet godina života. Dijagnoza može da se postavi u bilo kojem životnom dobu, s tim što se kriterijumi vezani za izmene u ponašanju usklađuju sa uzrastom.

NAJČEŠĆI U SAD * DA li je učestalost ovog poremećaja vezana za geografska podneblja? - Činjenica je da učestalos ADHD značajno varirra među zemljama i kontinentima. Najmanja je u Africi i Aziji, dok je najveća u SAD.

* Kako poremećaj utiče na ponašanje dece?

- Kod dece sa ADHD oštećenje kognitivnih funkcija je uobičajeno, a specifični zastoji u razvoju motorike i govora su česti. Karakterišu ga nedostatak istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju kognitivno angažovanje, kao i tendencija prelaska sa jedne aktivnosti na drugu, bez okončanja bilo koje. Tu su zatim dezorganizacija, loša kontrola pokreta i preterana aktivnost.

* Na koji način se ADHD prepoznaje kod odraslih?

- Hiperkinetičke osobe su često neoprezne i impulsivne, sklone incidentima, često imaju disciplinskih problema zbog nepromišljenog kršenja pravila, umesto razumnog protivljenja. Njihovi odnosi su često socijalno problematični, bez uobičajene opreznosti i rezerve. U odraslom dobu, takođe, mogu imati probleme u partnerskim odnosima, biti izolovani i stvarati problematične odnose, zbog kojih teško ostvaruju i gube prijateljstva.

* Koliko je teško dijagnostikovati poremećaj?

- Dijagnostika se započinje razgovorom najpre sa tom osobom, zatim sa bliskim ljudima iz njenog porodičnog, školskog ili radnog okruženja. Potom se radi kompletna klinička, psihološka i socijalna procena, uzimajući u obzir ponašanje i simptome, procenu psihomotornog razvoja i psihijatrijske istorije i aktuelnog mentalnog stanja. Skale procene i podaci dobijeni posmatranjem su korisni, posebno kada postoji nedoumica u postavljanju dijagnoze. Dijagnoza se postavlja kada su ispunjeni kriterijumi i kada poremećaj umereno ili teško narušava psihološko, socijalno, školsko ili radno funkcionisanje.

NIJE ISTO ŠTO I LOŠA KONCENTRACIJA * KAKO se ADHD razlikuje od loše koncentracije? - U sklopu ADHD postoji poremećaj koncentracije, ali poremećaj koncentracije nije specifičan samo za ADHD, on može biti i posledica psihofizičke iscrpljenosti, upotrebe različitih supstanci, drugih telesnih i psihičkih stanja.

* Da li samo psihijatri mogu da dijagnostikuju poremećaj?

- Dijagnozu ADHD postavljaju psihijatri, pedijatri ili zdravstveni saradnici koji su edukovani iz oblasti ADHD. To mogu da budu psiholozi, defektolozi i logopedi.

* Jesu li lekovi neophodni ili poremećaj može da se leči psihoterapijom?

- ADHD je trajno oboljenje, što znači da ne postoji izlečenje. Terapija može da smanji simptome i olakšava funkcionisanje. U lečenju se primenjuju lekovi i različiti oblici psihoterapije, radno-okupacione terapije, socioterpijske aktivnosti, vežbe pažnje i koncentracije. Neka istraživanja su pokazala da kod pojedinih osoba postoji povezanost pogoršanja simptoma sa ishranom, kao i da izmene u ishrani mogu poboljšati stanje. Redovna fizička aktivnost se, takođe, smatra korisnom, kao i različite tehnike relaksacije.

* Kakva je veza između ADHD i depresije i anksioznosti?

- ADHD ne povećava rizik za druga psihijatrijska oboljenja ili stanja, ali osobe sa ADHD mogu imati istovremeno druga psihijatrijska oboljenja, kao što su anksiozni poremećaji, depresija, bipolarni poremećaj, Tourette sindrom, zloupotreba supstanci i poremećaj spavanja. Istovremeno postojanje drugih psihijatrijskih oboljenja pogoršava ADHD i dodatno otežava funkcionisanje.