MNOGI pacijenti koji se leče od angine pektoris, a nikada im nije urađeno snimanje krvnih sudova srca ili koronarografija, možda uopšte i ne boluju od ove boleti srca. A, većini od oko 300.000 pacijenata sa dijagnozom angine pektoris u Srbiji, bolest je ustanovljena samo na osnovu testa opterećenja i simptoma. U intervjuu za "Novosti" profesor dr Petar Otašević, načelnik kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" kaže da je test opterećenja pouzdan kod 60 do 70 odsto obolelih, ali da mu gotovo 30 odsto njih "promakne" ili je nalaz lažno pozitivan!

Zato će se od ove godine, na inicijativu Evropskog društva kardiologa i Udruženja kardiologa Srbije, svakog proleća u aprilu mesecu održavati niz predavanja na temu upozorenja na ovu srčanu bolest.

* Šta to u praktičnom smislu može da promeni?

- Iako testom opterećenja angina pektoris može da se otkrije kod većine obolelih mislim da će vrlo brzo u rutinsku praksu ući da se ovo oboljenje potvrdi i skenerskom koronarografiom, koja za razliku od klasične nije invazivna i pacijent se već istog dana otpušta kući i može da nastavi sa uobičajenim aktivnostima.

* Da li je to invanzivna metoda?

- Za razliku od klasične koronarografije pri kojoj se pacijentu kroz arteriju ruke ili arteriju prepone plasira katetar do krvnih sudova srca, što je inače zlatni standard za postavljanje dijagnoze angine pektoris, u skenerskoj koronarografiji pacijentu se kroz venu ubrizgava kontrast. Srce se snima na skeneru i dobija se vrlo precizan podatak o suženjima, kao i otprilike koliki je njihov obim. Na osnovu ovakvog nalaza lekar može da odredi i preciznu terapiju.

* Ima li podataka o pouzdanosti skenerske koronarografije?

- Pacijenti koji su imali angiozni bol, a išli su na skenersku koronarografiju imali su u periodu od šest godina manje infarkta i manje šloga, za razliku od onih kojima je dijagnoza bolesti postavljena samo na osnovu testa opterećenja. Jer kada se nešto bolje vidi, preciznije se i leči.

* Kada bi trebalo najpre uraditi test opterećenja, a onda i drugu dijagnostiku?

- Karakteristika stabilne angine pektoris jeste bol koji se javlja u sredogruđu tipa stezanja, žarenja ili pritiska. Ovaj bol se širi prema vratu i vilici i oba ramena, češće ka levom. Bol se javlja pri naporu, traje nekoliko minuta i prolazi posle odmora ili uzimanja nitroglicerina. Dakle, to nije neki probadajući bol koji traje par sekundi, već bol koji traje i po pet minuta. Ukoliko pacijent ima bol u sredogruđu koji traje po nekoliko minuta, a koji prolazi posle odmora onda je gotovo sigurno da je taj bol srčanog porekla i da je potreban pregled kardiologa.

* A, šta je sa nestabilnom anginom pektoris?

- Stabilna angina pektoris je kada se bol jalja u naporu. To nije toliko opasno stanje, jer je mortalitet kod ovih pacijenata jedan do 1,3 odsto godišnje. Međutim, ako pacijent ima bol u miru to je znak da je došlo do pogoršanja njegovog stanja u nestabilno. To praktično znači da se u suženim krvnim sudovima formiraju ugrušci i da je mogućnost srčanog udara velika. Nestbalina angina pektoris zato zahteva prijem na bolničko lečenje i primenu klasične koronarografije, radi uvida u stanje krvnih sudova srca i radi intervencije.

* Da li je svaki bol u grudima znak da je srce obolelo?

- Bol u grudima je dosta česta pojava, ali smatra se da u 50 odsto slučajeva nije srčanog porekla, već je uzrokovan problemima sa plućima, rebrima, plućnom maramicom. Međutim, bol koji traje nekoliko minuta i koji se širi trebalo bi da ispita i kardiolog.

* Koliko su EKG pregled i ultrazvuk srca pouzdane metode dijagnostike angine pektoris?

- Ni jedna, ni druga metoda nisu pouzdane. EKG u miru je daleko najčešće normalan kod bolesnika koji imaju anginu pektoris. Kada je o ultrazvuku reč, on je primenjiv u smislu da se vidi kakvi su srčani zalisci, pre svega aortni, znači da se oboljenje zalistaka isključi kao uzrok bola u grudima.

* Da li je angina pektoris bolest starosti ili je moguća i kod mladih ljudi?

- U principu godine jesu rizik za formiranje naslaga na zidovima krvnog suda. Međutim, moguće je da se od angine pektoris oboli i u četvrtoj deceniji života, i to uglavnom među muškarcima, dok posle 65. godine podjednako obolevaju oba pola. Na pojavu angine pektoris utiču i pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost. Naravno, ovo oboljenje, kao i većina drugih, mnogo je teže i nepredvidivije ukoliko postoje pridružene bolesti poput dijabetesa i hipertenzije.


REDAK OBLIK

* Šta je Princmetalova angina?

- Princmetalova angina je redak oblik angine pektoris, sa čestim dugotrajnim napadima bola u grudima u miru, ponekad i u krevetu, ničim isprovociran, po čemu se ona razlikuje od klasične angine. Reč nije o suženju krvnih sudova srca, već do bola i ishemije srca dolazi usled grča, koji nastaje kao poremećaj u ćelijama zida krvnog suda.