POREMEĆAJI metabolizma, naročito ugljenih hidrata, sve su češći među decom školskog uzrasta. Autoimuni metabolički poremećaji ne mogu da se spreče, ali dijabetes tip dva, recimo, može da se prevenira, jer je, tvrde endokrinolozi, direktno uzrokovan lošom ishranom žene u trudnoći i deteta u prvoj godini života.

Doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, objašnjava u intervjuu za "Novosti" kako se predispozicije za određene poremećaje metabolizma stvaraju još pre rođenja.

- Telesna težina sa kojom žena ulazi u trudnoću, način ishrane kada ostane u drugom stanju i stepen njene fizičke aktivnosti, utiču na predispozicije za određene bolesti sa kojima se beba rađa - kaže dr Vera Zdravković. - Osim toga, loša ishrana deteta je najveći faktor rizika za pojavu bolesti u kasnijem životnom dobu.


* Koji su najčešći metabolički poremećaji kod dece?

- To je svakako dijabetes tip jedan koji karakteriše potpuni nedostatak insulina. Deca, takođe, obolevaju i od dijabetesa tipa dva, iako se on često vezuje isključivo za starije osobe. Česti su i poremećaji rada štitaste žlezde, poput Hašimoto tireoiditisa i hipertireoze.


* Zato su oni sve prisutniji?

- Životne navike su se promenile. Deca su sve gojaznija i manje fizički aktivna. Ako želimo da dete lepo napreduje, ne bi trebalo da preterujemo sa hranjenjem, čak ni u najranijem uzrastu, kako ne bismo stvorili predispozicije za gojaznost.


* To se odnosi i na dijabetes tip dva?

- Dijabetes tipa dva pojavljuje se kod dece koja su izuzetno gojazna i potiču iz porodica u kojima već postoji ovaj tip dijabetesa. Češći je kod majki koje su imale gestacioni dijabetes u trudnoći. Njihova deca su i pre rođenja bila izložena hiperglikemiji. Ukoliko kasnije ta deca vode neaktivan život sa povećanim unosom koncentrovanih ugljenih hidrata, u većem su riziku da kao adolescenti ili odrasli dobiju dijabetes tip dva.

* Zbog čega je došlo do porasta broja dece sa dijabetesom tipa jedan?

- To je autoimuna bolest kod koje organizam stvara antitela i nema veze sa gojaznošću, niti sa ishranom. Često su deca koja dobiju dijabetes tip jedan zapravo mršava i nemaju dijabetes u porodici. Još se ne zna koliko neki faktori životne sredine utiču na pojavu ove bolesti.

* U kom uzrastu se najčešće pojavljuju metabolički problemi?

- Dijabetes tip jedan javlja se u detinjstvu, ponekad i kod veoma male dece. Kada dete posle šestog meseca dobije dijabetes, smatra se da je to dijabetes tip jedan. Dijabetes tip dva najčešći je u adolesceniji, ali sve češće ga dobijaju i deca nižih razreda. Poremećaji štitaste žlezde tri puta su češći u pubertetu, nego u bilo kom drugom uzrastu.

foto P.Milošević

* Može li stres da bude uzrok tih poremećaja?

- Često se dešava da se bolest kod deteta manifestuje nakon nekog stresnog događaja u porodici. Zato jeste pretpostavka da stres donekle utiče na pojavu bolesti kod dece. Ako dete već ima antitela koja "tinjaju", stres koji doživi može da ubrza pojavu simptoma i dovede do ranijeg ispoljavanja bolesti.

* Koliko je teško dijagnostikovati metaboličke poremećaje?

- Tip 1 dijabetesa, koji karakterišu potpuni nedostatak insulina i porast glikemije u stanjima stresa, teško je prepoznati kod dece od godinu ili dve. Ukoliko to prođe nezapaženo, kasnije se pojavljuju simptomi kao što su često mokrenje, koje može da primeti roditelj ili nastavnik, kada dete pet ili šest puta izlazi do toaleta za kratko vreme. Zatim se javlja pojačana želja za hranom, žeđ i gubitak telesne mase. Sve to je alarm za analize, i u takvim situacijama se često otkriva pojačana glikemija, koja ukazuje na nedostatak insulina.

* Koji metabolički poremećaj je opasniji?

- Dijabtes tip jedan leči se tako što se nadoknađuje insulin. Svakog dana, po četiri ili pet puta. Zbog toga na prvi pogled, deluje da je dijabetes tip dva manje opasan, jer se leči lekovima. Ipak, kod ovog tipa potrebna je dugotrajna upotreba medikamenata, što u kasnijim životnim fazama dovodi do iscrpljenja pankreasa i gubitka insulina. Rizik od kardiovaskularnih poremećaja, komplikacija na srcu, bubrezima i krvnim sudovima, recimo, čak je i manji kod dijabetesa tipa 1.

* Zbog čega su oboljenja štitne žlezde u porastu kod dece?

- Kod ove autoimune metaboličke bolesti, stvaraju se antitela na ćelije štitaste žlezde, koja mogu da dovedu do smanjene ili povećane funkcije. Najčešći slučaj je da je štitasta žlezda oštećena, dok njena funkcija zapravo nije poremećena. U tom slučaju radi se o Hašimoto tireoiditisu. On je znatno češći kod devojčica, naročito u pubertetu. Osim toga, češće se javlja kod dece koja imaju dijabetes i celijakiju.

* Kako se otkiva poremećaj štitaste žlezde kod deteta?

- Kada je funkcija smanjena simptomi su usporen rast, pospanost, dobijanje na telesnoj masi, suva koža, gubitak koncentracije, proređivanje kose. Kod povećane funkcije dolazi do gubitka telesne mase, lupanja srca, povećanog apetita, učestalih stolica, povišenog pritiska, preznojavanja, uznemirenosti. Najčešće se roditelji prvo obraćaju gastroenterologu, kardiologu ili neurologu.

* Da li se deca leče na isti način kao odrasli?

- Slično odraslima, nadoknađuje se hormonski deficit ili propisuju lekovi koji smanjuju funkciju štitaste žlezde. Ukoliko nakon dve godine ne dođe do remisije bolesti, jedino rešenje je hirurško odstranjivanje ovog organa. To je konačno rešenje, jer ukoliko se dugo koriste, lekovi mogu da budu potencijalno toksični i loše utiču na jetru. Kod devojaka, naročito je važno da svi hormonski nivoi budu optimalni pre trudnoće, koja treba da bude planirana u dogovoru sa lekarom.

USPOREN METABOLIZAM

* Koliko često je gojaznost zapravo posledica usporenog metabolizma?

- Moguće je da deca neaktivnim načinom života zaista uspore svoj metabolizam. Ipak, u pravom smislu, usporen metabolizam značio bi da dete ima neki ozbiljniji zdravstveni problem. To može da bude smanjena funkcija štitaste žlezde, povećana funkcija nadbubrega i smanjena sekrecija hormona rasta. Karakteristično za ovu decu koja zaista imaju endokrinološki problem, jeste da su istovremeno niska i gojazna. Ipak, nema mnogo bolesti koje mogu da budu uzrok gojaznosti.