U VEZI su bili godinama, odlučili su da se venčaju, ali im nije trebalo mnogo da shvate da nisu jedno za drugo i da je vreme da svako krene svojim putem. Ovo je iskustvo mnogih parova, čija je višegodišnja ljubav nakon sklopljenog braka ubrzo doživela krah. Šta se odjednom promenilo i da li su proživljenje emocije uzalud potrošene? Gde je nestala ljubav koja je trajala dugo ili su partneri bar verovali da je postojala?

Psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović naglašava da nije isto biti u vezi ili braku i da bračna/vanbračna zajednica podrazumeva drugačiju dinamiku partnerskih odnosa, život u dvoje, deljenje obaveza i finansija, složenije uloge, dolazak dece kao i veći uticaj primarnih porodica.

- Kada veza preraste u brak menja se realnost koja je postojala dok su se zabavljali - kaže za "Život plus" Branislava Pavlović. - Ne misli se na formalno stavljanje potpisa na venčani list, već na zajednički život i formiranje porodice. Ljudi se venčaju i posle nekoliko meseci poznanstva i zabavljanja. Kažu da ne valja prebrzo ući u brak. A valja li "presporo" započeti zajednički život? Neki parovi provedu u vezi 10, 15 i više godina pre nego se odluče za brak. Optimalno bi bilo posle nekoliko godina veze započeti zajednički život i stupiti u brak. Možemo se lepo slagati sa partnerom u vezi, ali to ne znači da će nam odgovarati i kao supružnik i roditelj naše dece. Recimo, momak koji je veseo i opušten ali neodgovoran može biti sladak i simpatičan devojci dok se zabavljaju, ali ne toliko i u braku kada zaboravi da ode u prodavnicu ili izbegava obaveze oko bebe. Jer sve ono što on ne uradi, moraće ona. Ili uzmimo kao primer slatku devojku koja je suviše vezana za svoje roditelje, pa oni počnu da joj se mešaju u brak.

VEĆI ULOG, VEĆE RAZOČARANjE

* Zbog čega brzo pucaju brakovi posle dugih veza? Šta partnere najpre osvesti i pomogne im da shvate da su napravili pogrešan izbor?

- U najvećem broju dugih veza partneri su se upoznali u tinejdžerskim ili dvadesetim godinama. Pitanje je da li bi napravili isti izbor u kasnijem životnom dobu. Kod mladalačkih ljubavi partneri se formiraju i menjaju tokom godina. Ako smo odrastali u dugogodišnjoj vezi možda smo preskočili neke faze razvojnog puta. Recimo, nismo dovoljno izlazili, niti se družili sa vršnjacima, sve smo uvek radili sa partnerom, pa nismo imali dovoljno prostora za individualni razvoj. Ili nismo ni naučili da funkcionišemo van veze. "Ušuškanost" u vezi može da oteža ili prolongira individualni razvoj svakog od partnera. Ljudi su skloni da dugo ostaju u vezi jer su godinama zajedno. U takvim vezama je bilo problema i pre venčanja ali su kulminirali u braku. Mnogi se nadaju da će brak poboljšati partnerski odnos ili staju pred oltar sa velikim očekivanjima. Na primer, kada smo sa nekim godinama pomišljamo da možda duge veze dovode i do toga da se manje trudimo i očekujemo da stvari idu "glatko", jer se dobro znamo.

* Ali kada bračni život posle duge veze ne poboljša emotivni odnos i u to se umešaju zajednička svakodnevica, nove uloge i finansijska međuzavisnost ili partner ne opravda očekivanja onog drugog, neminovno sledi analiziranje sopstvenih postupaka, preispitivanje u čemu su grešili i kako nisu ranije sagledali stvari na pravi način. Ljudi se osećaju razočarano, ljutito i tužno. Često kažu: "Pa to nije devojka koju sam oženio" ili "Nisam mislila da će biti takav kao muž". Kako se nositi sa saznanjem da ste proveli godine sa nekim koga možda niste dovoljno poznavali ili voleli?

- Što je ulog veći, to je teže - kaže psiholog. - Kada dugo investiramo sebe u odnos teže se nosimo sa razočaranjem i neuspehom. Ljudi često ostaju u vezi ili braku zbog onoga što su već "uložili" - vreme, novac, sebe. Mnoge stvari koje su im smetale kod partnera tokom veze, smetaju im i u braku. Ljudi se nekada menjaju kada dožive partnera kao svoju ženu ili muža, ili majku/oca svoje dece. Suprug može čak i nesvesno da počne da tretira ženu po modelu svog oca, a ona se menja u ulozi supruge i majke. Dugogodišnje zabavljanje nije samo po sebi prepreka za uspeh bračnog odnosa. Ako su partneri radili na sebi tokom veze i trudili se jedno oko drugoga, mogu da imaju dobru osnovu za porodični život. Suštinska stvar je koliko su se voleli u trenutku kada su odlučili da započnu zajednički život i zašto su čekali do sada.

Kada se par venča posle šest meseci zabavljanja, okolina je uglavnom iznenađenja, a kada se to desi nakon petnaest godina veze, kaže se - konačno. Sagovornica "Života plus" ističe da svaka krajnost ima i dobre i loše strane. Zašto se partneri tek posle mnogo godina odlučuju na brak, znači li to da nisu bili spremni za tako krupan korak?

NIJE LjUBAV MATEMATIKA

- Ljudi se zabavljaju dugo pre nego što započnu zajednički život iz različitih razloga, nekada iz objektivnih i egzistencijalnih - kaže Branislava Pavlović. - Čekaju da završe fakultet, nađu posao, reše stambeno pitanje... Neki možda žele i dugo planiraju zajednički život ali nemaju uslove za to. Postoje parovi koji nisu sigurni u tu ljubav i venčavaju se pod pritiskom društva i porodice, zato što već imaju dosta godina i ne žele da budu sami, strahuju da neće naći odgovarajućeg partnera ili iz želje za potomstvom. Nažalost, partnerski odnosi ne podležu zakonima matematike, pa da može da se izračuna idealna formula kada i kako treba ući u brak. Ukoliko jedna ili obe strane prolongiraju venčanje i preispituju se, onda je to znak za paljenje crvene lampice i treba dobro da se zamisle.

Posle višegodišnjeg zabavljanja prirodno je da se vidi kuda dalje, da li da se veza prekine ili ozvaniči. Ali venčanjem se ponekad spasava odnos koji ustvari treba da se okonča:

- Motivi i očekivanja ulaska u brak su osnova bračnog odnosa. Da li se udajem jer mi je vreme da imam decu, a sa njim sam već 15 godina? Da li se ženim jer moji očekuju od mene da zasnujem porodicu? Interesantno je videti zašto ljudi odluče da uđu u brak nakon mnogo godina veze. Da li su nešto čekali, ili su se preispitivali, ili je neko uslovio nekoga? Ako pojednostavimo priču, kada se dvoje vole onda žele zajednički život, porodicu i decu. Nažalost, u dugogodišnjim vezama ima i navike, inercije, stvari koje se podrazumevaju, nerealnih očekivanja, uzimanja partnera zdravo za gotovo. Kao da nas i sam život trasira u pravcu da je normalno da se nakon tolikih godina venčamo. Za zdrav brak su potrebne dve zrele osobe koje samostalno i jasno biraju onog drugog za životnog partnera. Ljubav jeste osnova svega ali je potreban i svakodnevni trud.

NEMA GARANCIJE

NAŠA sagovornica ističe da dugogodišnja veza nije sama po sebi garancija da će brak biti zadovoljavajući:

- Nekada može biti i prepreka jer smo naučili da funkcionišemo u formi veze koja je potpuno drugačija od života u braku i sa decom. Potrebno je da postoje obostrana jasna i zrela očekivanja, ljubav i odluka da ćemo svakodnevno da radimo na našem braku, bez obzira na to koliko smo dugo zajedno.