VISOKI sud u Rovanijemiju, na severu Finske, marta ove godine osudio je osnivača i generalnog direktora rudarske kompanije "Talvivara" na pola godine zatvora zbog zagađenja životne sredine. Tužba se smatrala jednom od najvažnijih ekoloških krivičnih predmeta u Finskoj.

Vlasnik je osuđen jer je u rudniku korišćen postupak za razblaživanje vode u odvajanju rude. Rezervoari su bili problematični od samog početka, pa je otpadna voda zagadila životnu sredinu. Ovaj događaj ostavio je Fince u šoku, jer kako su nam rekli u resornom ministarstvu životne sredine, prilikom posete "Novosti" Helsinkiju, oni ne pamte teži prekršaj prema prirodi. U šoku su bili i kada su od nas čuli da se u Srbiji pojedinci rešavaju opasnog otpada tako što ga zakopaju u zemlju.

I dok se Srbija uveliko sprema za ulazak u Evropsku uniju i sređuje svoj sistem po standardima zemalja članica, Finska, država gde na svakom koraku postoji bar po jedna kanta za razvrstavanje otpada, veoma je ponosna na svoj odnos prema životnoj sredini. Nažalost, Srbija je daleko od toga da može da se poredi sa Finskom.


PROČITAJTE JOŠ - Trivan: Prošlo vreme tolerisanja zagađivača

Ono što je gotovo sigurno, jeste da problem nepriznatog Kosova neće biti najveća rampa Srbiji na putu ka EU, već neuređen sistem očuvanja životne sredine. Nije ni Finska oduvek bila "čista i bistra", već je na tome dugo radila, ali je i počela još pre više od šest decenija.

- Finska je poznata po čistoj vodi, i to jeste tačno, ali to nije oduvek bilo tako - ispričao nam je Ari Kangas, savetnik Odeljenja za upravljanje otpadnim vodama pri Ministarstvu životne sredine Finske. - Početkom šezdesetih godina više od 25 odsto ljudi je živelo pored zagađenih voda i to je bio veliki problem.

KAZNE SRBIJA se, nedavno, bar nakratko, potresla kada je u okolini Obrenovca, a kasnije i na drugim lokacijama, pronađeno na desetine tona zakopanog opasnog i kancerogenog otpada. Okružni sud u Obrenovcu doneo je i prve presude za ilegalno skladištenje otpada - novčane i zatvorske kazne, i to u trajanju od četiri do godinu i po dana.

Tek sedamdesetih se počelo sa prečišćavanjem, kada je i donet zakon o vodama, u čijem pisanju su učestvovali finski eksperti. Naša država i dalje se bori sa raznim izazovima, šta i kako treba da radi. I dok je nekad vodu najviše zagađivala industrija, poslednjih godina to radi poljoprivreda.

Fincima je neverovatna čak i pomisao da u nekim gradovima ne postoji pijaća voda iz česme, što je slučaj u Srbiji. Iznenađeni su bili i podatkom da gotovo svaki drugi vodovod u Vojvodini nema najbolju pijaću vodu, a da se ne vodi mnogo računa ni o ispravnosti bunara.

Višedecenijski nemar prema životnoj sredini, nepostojanje adekvatnih kazni i inspekcijske kontrole, Srbiju su definitivno pretvorili u smetlište. Divljih deponija ima na sve strane, a procene su da se u našoj zemlji reciklira svega od 15 do 18 odsto otpada, a u Finskoj gotovo 100 odsto. Sve mora da se iskoristi i deponije polako treba da nestanu, a sortirani otpad iz kuća i sa ulica direktno treba da se vozi na preradu.

- Godišnje u Finskoj ima 106 miliona tona otpada, od čega opasan otpad čini dva miliona - ispričala nam je Else Peurenen, savetnik ministra životne sredine u Finskoj. - Upravljanje opasnim otpadom u Finskoj strogo je kontrolisano, i ne meša se ni sa jednim drugim đubretom.

SAVETI Else Peurenen u Ari Kangas / Foto J. Subin


Zakoni u Finskoj i u Srbiji manje-više su slični. Poštovanje propisa i briga o prirodi dijametralno su suprotni.

NAFTNE MRLjE

ZA Rusiju, Finski zaliv je važan put izvoza nafte. Svakog dana više od 20 tankera prođe tuda. Postojeće analize rizika ukazuju na to, da se velike količine ulja razliju. U poređenju sa drugim zemljama Baltičkog mora, Finska je najviše uložila u flotu koja se bori protiv naftnih mrlja u moru.