SAMO dva radnika su prošle godine zvanično imala dijagnozu profesionalnog oboljenja, a u istom periodu na nivou Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podneto je 24.214 zahteva za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, a broj pozitivno rešenih bio je 12.694. Upravo to su glavni razlozi zbog čega se pristupilo promeni Pravilnika o utvrđivanju profesionalnih oboljenja i dodato mu je još devet novih bolesti.

Iz Ministarstva za rad naglašavaju da se predlog odnosi na dopunu u delu koji obuhvata bolesti prouzrokovane hemijskim i fizičkim dejstvom, kao i u delu koji se odnosi na bolesti pluća. Takođe, predloženo je da se dopune pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na kojima se pojavljuju već utvrđene profesionalne bolesti, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne.

- Ovom zadatku je bilo potrebno pristupiti ne samo sa medicinskog, već i sa aspekta privrede, imajući u vidu i privredne delatnosti zastupljene u našoj zemlji u kojima se javljaju profesionalne bolesti - kažu u Ministarstvu za rad. - Dopuna će se uraditi u skladu sa listom Međunarodne organizacije rada.

Pročitajte još - Invalidske penzije: Lista kraća za 150.000 imena

U PIO fondu naglašavaju da je poslednji Pravilnik donet još 2003. godine, a da će novi umesto dosadašnjih 56 sadržati listu od 65 profesionalnih bolesti. U radu radne grupe koja je pripremala ovu listu učestvovali su predstavnici Ministarstva zdravlja, sindikati, poslodavci, predstavnici PIO fonda, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Uprava za bezbednost.

Prema rečima Svetlane Kecojević iz Unije poslodavaca najvažnija stvar je to što će lista profesionalnih oboljenja ubuduće biti poluotvorena, što znači da će na postojeći spisak po potrebi moći da se dodaju nove dijagnoze.

- Ukoliko lekar medicine rada utvrdi da je do neke bolesti došlo kao posledica određenog posla, onda će moći da se i to oboljenje doda na listu - kaže ona. - Na spisku su ostala sva oboljenja koja su i do sada bila, njih 56, ali bez obzira na to, sve ono što ne može da se definiše kao bolest, odnosno ne može da se dokaže da je došlo do određenih oštećenja kod radnika na poslu, neće biti proglašeno profesionalnom bolešću.

Pročitajte još - Upola manje invalidskih penzija

Kecojević smatra da tek sada sledi veliki posao, jer treba utvrditi neophodne mere koje će se preduzimati kako zaposlene profesionalno oboljenje ne bi oteralo u penziju, već bi ih zaštitilo na vreme, a poslodavac ga na osnovu dijagnoze prebacio na drugo radno mesto.

PROCENA DIJAGNOZE NA ČETIRI ADRESE

PRAVILNIK propisuje da se za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored određene medicinske dokumentacije, prilaže i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović - Beograd", Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.