MUŠKA plodnost smanjena je za 52 odsto u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka! Štetne čestice iz plastične ambalaže jedan su od uzroka ovoga, pokazuju podaci. Dokazano je da dovode do smanjenja broja spermatozoida kod muškaraca, dok su kod žena razlog sve češćih pojava spontanog pobačaja, steriliteta i endokrinih problema, kažu, za "Novosti", domaći stručnjaci iz oblasti reproduktivne medicine.

Prema podacima sa prošlonedeljnog skupa o vantelesnoj oplodnji "Evropa u Srbiji - IVF", svaki šesti par u našoj zemlji suočava se sa problemom neplodnosti. Da je taj broj sve veći, pokazuje i praksa.

- Problemi ranog puberteta, ranog ulaska u menopauzu, bolesti štitne žlezde, neplodnosti i smanjenja broja jajnih ćelija sve su učestaliji. Ovi problemi izazvani su zagađenjem, pesticidima i hranom koja sadrži antibiotike, hormone i teške metale. Takođe je dokazano da je endokrini sistem vrlo osetljiv na bisfenole iz plastike. Činjenica je da oni štetno utiču na plodnost i da mogu da poremete čitav proces, od samog formiranja folikula do sazrevanja jajne ćelije - kaže prof. dr Svetlana Spremović Rađenović, specijalista ginekologije i subspecijalista endokrinologije u GAK "Narodni front".

Bisfenol A (BPA) se koristi u proizvodnji plastične ambalaže za razne proizvode, kao što su voda, sokovi i gotova hrana. Prema istraživanju, ovaj sastojak iz plastike dospeva u organizam, "oponaša" pojedine hormone i remeti naš endokrini sistem.

Poremećaj se ne pojavljuje preko noći. U telu se ovaj sastojak taloži godinama, podmuklo, ne daje nikakve simptome, ali može da ima zdravstvene posledice i da bude uzrok bolesti koje se prenose i na naredne generacije.

PROČITAJTE I: Čestice plastike otkrivene u flaširanoj vodi

- Kada to uzmete u obzir, da li je zaista toliko teško da mleko, vodu i osnovne životne namirnice ne pakujemo u plastiku? - pita se naša sagovornica.

ZABRANA OD 2021. GODINE U zemljama EU iz ekoloških razloga predviđena je zabrana plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu od 2021. godine. Plastični pribor za jelo, tanjiri za jednokratnu upotrebu, slamke, štapići za uši, štapići za pridržavanje balona, kutije za hranu i čaše od ekspandiranog polistirena neće biti u upotrebi. - Nadam se da je to početak izbacivanja plastične ambalaže iz svakodnevne upotrebe i da je sledeći korak pakovanje vode i hrane u posude drugačijeg materijala - kaže prof. dr Spremović Rađenović.

Na višestruko povećanje neplodnosti zbog štetnog uticaja sastojaka iz plastike ukazano je na američkom kongresu o reproduktivnoj medicini u Denveru, na kojem su učestvovali i lekari iz Srbije. Među njima je bio i profesor dr Sava Mićić, urolog i jedan od vodećih stručnjaka u lečenju muškog steriliteta.

- Između 1973. i 2011. godine, koncentracija sperme muške populacije zapadnih zemalja opala je za više od polovine. Pokazalo se da sve što ima čestice plastike otpušta štetne sastojke i utiče na rad i razmnožavanje ćelija spermatozoida. Kada su svi rezultati muškaraca i žene dobri, a trudnoće nema, najnovijim molekularnim testovima može da se utvrdi da li je uzrok muške neplodnosti upravo nakupljanje štetnih materija u telu - kaže prof. Sava Mićić.

Profesor Mićić navodi da u Srbiji postoji samo jedna laboratorija koja može da otkrije čestice plastike u telu, i da meri oštećenje elemenata DNK, ali ovi testovi nisu dostupni široj javnosti i zasada se sprovode u naučne svrhe.

Ipak, urolog na osnovu detaljnog pregleda može da pretpostavi da postoji višak loših materija u organizmu muškarca koji utiče na stvaranje spermatozoida i da propiše terapiju medikamentima u trajanju od tri do šest meseci. Problem može da se leči kombinacijom lekova koji stimulišu proizvodnju, poboljšavaju kvalitet sperme i blokiraju negativne efekte spoljne sredine.


ANKETA: KOLIKO ČESTO KORISTIΤΕ PLASTIKU?


MILAN LAZIĆ (66), PENZIONER

PLASTIKU koristim svaki dan u većim količinama, posebno za prehrambene proizvode. Većina proizvoda se pakuje u stvarima od plastike, tako da ih moramo uzimati i ako ne želimo. Alternative zasada nema i teško da će je biti u narednom periodu.


STRAHINjA VUČIĆ (30), EKONOMISTA

NAJVIŠE koristim plastiku kada kupujem razne vrste pića, posebno gaziranih. Za pakovanje hrane je ne koristim toliko. Trebalo bi da se zabrani korišćenje plastike, ali će to biti veoma teško. Za početak treba svako da koristi papirne kese umesto plastičnih.


MILICA FAJGELj (30), PRODUCENT

KORISTIM samo flaše, nažalost. Prehrambene proizvode u plastici izbegavam maksimalno. Bilo bi dobro kada bi se proizvodi pakovali u staklu, ali je ono dosta skuplje. Mislim da se gušimo u plastici, jer je svuda prisutna, a teško da se može zameniti.


VESNA DEMAJO (73), PENZIONER

Počela sam u poslednje vreme da vodim računa o korišćenju plastike, pa tako kada kupim dve vrste voća, stavim ih u istu kesu i nalepim dva računa. Takođe, sve više koristim ceger. Nisam razmišljala

toliko o štetnim posledicama, ionako je okolina zagađena.


NINA ŠUTIĆ (25), MENADžER ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Gotova jela i flaširana voda su stvari koje kupujem u plastici. U market dosta puta odem sa torbom, ali ponekad zaboravim pa moram da uzmem kesu. Razmišljam često o posledicama koje plastika može doneti po zdravlje čoveka, pa je zato maksimalno izbegavam.