SVE je bilo spremno da tik pred ponoć 12. juna te 1999. godine spustimo šest najavljenih ruskih aviona sa 900 padobranaca. Upalili smo svu "preživelu" signalizaciju na "Slatini", čak i noćni avionski start, čekajući letove iz Rusije. NATO je, ipak, u poslednji čas zatvorio kompletan vazdušni prostor. Šest "iljušina" sa ruskim padobrancima nije moglo da preleti i spusti se nadomak Prištine.

Otkriva ovo, za "Novosti", bivši kapetan prve klase Dušan Birmanac, koji je sve do oktobra 1999. godine bio na čelu šestočlane ekipe srpskih kontrolora leta na aerodromu "Slatina" kraj Prištine. Iznosi nepoznatu činjenicu da je, pored ruskih vojnika koji su se kopnom kretali ka Kosovu i Metohiji, bilo planirano i sletanje kontingenta na prištinski aerodrom. O propalom desantu 12. juna 1999. godine, kapetan Birmanac kaže da je dosad pisala samo moskovska "Ruska reč", i to u svega nekoliko rečenica.

Nekadašnji pilot "miga 21", ostao je u Prištini po naređenju generala Branka Bilbije, tadašnjeg direktora Savezne uprave za kontrolu leta (SUKL). Zadatak je bio sačuvati suverenitet na nebu po svaku cenu. Prema Vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, za kontrolu leta nad teritorijom naše južne pokrajine bila je zadužena SR Jugoslavija. Beograd, nažalost, 90 dana posle rata, nije znao šta namerava sa svojim zaposednutim vazdušnim prostorom i, prema tvrdnji kapetana, kao da je prestao da se bori za svoja prava na KiM. Na "Slatini" su kontrolori čekali da im se pošalje još 18 ljudi, a umesto toga su stizale poruke da se strpe. Na kraju, u oktobru 1999, svi su povučeni u Srbiju. "Slatinu" su napustili kontrolori leta Dejan Milidragović, Dejan Jocić, Siniša Tomić, Nebojša Kostić, Zlatko Kurstić, Nebojša Narandžić i naš sagovornik. General Bilbija uzalud se mesecima borio sa državnom birokratijom, koja je "slavila pobedu" na KiM.

Pročitajte još - SCENARISTA "BALKANSKE MEĐE": Desant na Slatinu je veliki zaokret u mentalitetu Rusa

Noć u kojoj "iljušini" s padobrancima nisu došli, Birmanac opisuje kao najdužu u životu. Plan je bio da se Rusi nekako provuku kroz vazdušni prostor Bugarske, ali je NATO stegao vazdušni obruč i pojačao avio-patrole videvši marš padobranaca iz Ugljevika.

Kapetan Birmanac (drugi zdesna) zagrljen sa majorom O'Brajanom / Foto Privatna arhiva


- Da je došlo još njih 900 u Pokrajinu, sve bi bilo drugačije - kaže sa setom kapetan.

Seća se i sledećeg dana, kada je helikopterima "apačima" i tenkovima na aerodrom trebalo da stignu Englezi i Amerikanci. To je bilo drugog dana po ruskom zaposedanju "Slatine".

- Večerali smo kada je ušao general Zavrzin i rekao nešto na ruskom. Svi su dograbili puške i ubacili metak u cev, ali je samo polovina njih od 250 izašlo na položaj. Ostali su nastavili da večeraju... - govori kapetan Birmanac.

Rusi ispred upravne zgrade na "Slatini", Foto RTS


Dušan pamti da mu je prišao prevodilac i rekao da se svakog časa očekuju napad američkih helikoptera i nalet NATO padobranaca i da je dobio naređenje da Srbe zaključa u podrumu. Ako Amerikanci pobede, treba da kažu da su zarobljeni.

- Taman posla da smo na to pristali. Uzeli smo puške i - čekali - govori Birmanac.

A s normalizacijom odnosa između Rusa i Engleza, na "Slatinu" su stigli pripadnici specijalnih jedinica SAS-a i ljudi iz britanske kontrole leta. Vrlo brzo je i Englezima sve bilo jasno. Birmanac priča kako je pripadnik SAS-a "naučio" lekciju:

- Popravku vazduhoplovne signalizacije van aerodroma obezbeđivali su momci iz SAS-a koji su išli s nama na teren. Poručnik, Velšanin, posle trećeg "izleta" mi se poverio da u svom životu nije video takvu mržnju kakvu Albanci imaju prema Srbima: "Znaš, Dušan, deca od četiri-pet godina u selu Slatina trče za našim džipovima i viču da vas mrze. Kako deca mogu da mrze, imam ih i ja, istog uzrasta?" - bio je zbunjen poručnik.

Dušan Birmanac / Foto: Z. J. Mačak


Ruski "desantnjiki" i Englezi se nisu voleli, ali su odlično sarađivali. Kada su na aerodrom francuski obaveštajci doneli informaciju da Albanci pripremaju fizičku likvidaciju britanskog majora Krisa O'Brajena jer ih je izbacio iz kancelarije pošto su mu ponudili da bude saučesnik u njihovim marifetlucima s novcem, Englezi su se obratili Rusima za pomoć.

- Kris O'Brajen je došao sutradan na posao i pričao kako je u pola noći u dvorištu svoje kuće čuo neko šuškanje. Ustao je da vidi šta se događa, a kada je upalio svetlo, "desantnjiki" su brisali noževe. Dvojica šiptarskih terorista sa "kalašnjikovima" su ležala na zemlji. Britanski major se žalio jer se nije naspavao, pošto je uviđaj trajao celu noć - seća se Dušan.

Kris O'Brajen na granici

Birmanac objašnjava i pozadinu naređenja iz štaba NATO-a u Briselu datog trupama na terenu početkom avgusta 1999. Tada je pripadnicima Kfora zabranjeno da se privatno druže sa Rusima.

- Bio je 3. avgust, Dan vazdušno-desantne vojske Rusije, kada su ovi napravili banket za sve nas. Posle su Rusi nosili Engleze u neki šator nasred piste pošto ovi nisu mogli ni da sede posle ispijene votke. Jutro kasnije, u šest, svi "desantnjiki" su bili u stroju, dok se engleski šator "razdrmao" tek oko 10 sati.


Na radnom zadatku


BELAMI

- ČIM je došao na aerodrom da prvi put obiđe svoje ljude, brigadni general Belami, zamenik Majkla Džeksona, tražio je susret sa nama - priča Birmanac. - Uzeo me je za ruku, odvojio na stranu i rekao da šta god nam je potrebno tražimo od njega ili od Rusa. Rekao mi je i da su mu u Engleskoj objasnili kakav je ovo rat i da se vodi za račun SAD. Kada je u Kosovu Polju planirana zgrada za naših 24 kontrolora, on je ponudio da nas 24 sata obezbeđuje SAS.


RUSKI VODNIK

- NIKAD se nisam dvoumio u vezi s tim ko su bolji vojnici - govori kapetan. - One noći kada je trebalo da nas napadnu Amerikanci i Englezi, ruski vodnik koji me je u oklopnjaku vozio po Kosovu, između zalogaja mi je hladno rekao: "Ja sam spreman u svakom času da poginem za Rusiju. Ako je to ova noć, onda u redu. Da ipak večeram, da ne idem gladan u smrt!"