PRIVATNI penzioni fondovi, koji su postali trend u mnogim evropskim zemljama, proširili su se i na Srbiju. Ipak, sve se češće govori o tome da bi državni penzioni fondovi uskoro mogli postati stvar prošlosti. Ovo se prognozira barem za članice Evropske unije, gde je najavljeno uvođenje panevropskog penzijskog modela. Uvođenje novog modela za isplatu penzija potrajaće oko dve godine, a njegovo funkcionisanje nadziraće EIOPA, panevropski regulator za osiguranje i penzijsko osiguranje.

Prema Uredbi o osnivanju EIOPA, jedan od glavnih zadataka je da doprinese zdravom, efikasnom i konzistentnom nivou regulacije i nadzora institucija za profesionalno penziono osiguranje (IORP) i da osigura da su rizici povezani sa aktivnostima ovog fonda propisno regulisani i nadzirani. Od početka 2011. godine, najznačajniji deo rada EIOPA u oblasti profesionalnih penzija bio je njegov doprinos reviziji Direktive o aktivnostima i nadzoru institucija za profesionalno penziono osiguranje (Direktiva IORP).

Uredba kojom bi se uvela panevropska penzija za sve građane zemalja članica Evropske unije još uvek je samo na nivou predloga.

Pročitajte još - Penzioneri u EU: Mnogo rada i odricanja, malo uživanja

Naime, ona čeka odobrenje Evropskog saveta i parlamenta nakon čega bi trebalo da prođe najmanje godinu dana do njene konačne primene. Cela ideja započeta je još 2010. godine kada je Evropska komisija zatražila mišljenje svih zainteresovanih strana u EU o tome kako bi trebalo prilagoditi penzioni okvir na nivou EU. Najviše evropsko telo tvrdi da samo 27 odsto Evropljana starosti od 25 do 59 godina dodatno štedi za starost, što predstavlja veliki problem kada odu u penziju. Hrvatska je prema visini penzija u odnosu na plate od 39 odsto druga najlošija članica EU posle Irske gde su obvezni doprinosi za penziju niski što se u starosti preliva i na penzije koje iznose svega 35 odsto plate.

Penzija prosečnog evropskog penzionera starosti od 65. do 74. godine iznosi 58 odsto plate koju zarađuju radnici između 50 i 59 godina. Ako kao pedesetogodišnjaci zarađuju 2.000 evra mesečno, kao 70-godišnjacima penzija je 1.160 evra, navodi Evropska komisija o studiji koja objašnjava razloge za formiranje panevropskih penzijskih fondova.

Nakon bogatog Luksemburga, gde su penzije samo 12 odsto manje od plata, po visini penzija prednjače Italija (69 odsto), Francuska (68 odsto) i Mađarska (67 odsto). Austrijske, poljske i slovačke penzije iznose 62 odsto plate, Češke su na polovini radničkih primanja, u Sloveniji su 47 odsto, a u Nemačkoj 46 odsto. Panevropske penzije bi trebalo da dopunjavaju postojeći penzijski sistem.

Pročitajte još - Penzije će krojiti državna kasa?

EIOPA takođe radi na pitanjima koja se odnose konkretno na penzione šeme sa definisanim doprinosima, kao što su informacije članovima i privremenim investicionim fondovima, kao i na razvijanje tehničkih standarda za izveštavanje o prudencijalnom zakonodavstvu za EIOPA u okviru Člana 20 (11) Direktive IORP.