GENERAL potpukovnik Nikolaj Staskov, nekadašnji načelnik štaba Vazdušno-desantne vojske i aktuelni zamenik predsednika Udruženja ruskih dobrovoljaca, uručio je u sredu srpskom generalu Ljubomiru Bajiću najveće rusko pilotsko priznanje - Orden Pokriškina. Aleksandar Ivanovič Pokriškin je bio jedan od najvećih lovačkih asova Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata, oborio je 83 nacistička pilota i tri puta je, 1943. i 1944, proglašen za heroja Sovjetskog Saveza.

Gost iz Rusije odlikovao je i generale Milomira Miladinovića, Luku Kastratovića i Vladimira Pejaka, a doneo je priznanje đakonu Aleksandru Sekuliću i pukovniku u penziji Nenadu Kuzmanoviću za zasluge u negovanju patriotizma i ljubavi dveju armiju.

Bajić je odlikovan kao naš najugledniji vojni pilot. Na pitanje Staskovu zašto su ruski piloti izabrali baš njega, Staskov je odgovorio:

- Znamo dobro ko je Ljuba Bajić!

S druge strane, Staskovu je uručen orden generala Srbije - Car Dušan Silni, i to za zasluge u planiranju i izvršavanju marša dugog 600 kilometara od Ugljevika do aerodroma "Slatina" na Kosovu. General Nikolaj Staskov bio je čovek koji je osmislio, vodio i garantovao za uspeh akcije.

U svetu vazduhoplovaca, i ime generala Bajića izgovara se sa poštovanjem podjednako zbog letačkog umeća i energičnog komandovanja u sukobima devedesetih godina prošlog veka. Malo je poznato da je u junu 1974, izveo letački podvig kada je avion "mig-21" spustio na pistu bez motora.


PROČITAJTE JOŠ - Ruski patrijarh odlikovao ambasadora Terzića (FOTO)


- Bila je vežba i ja sam poslednji poleteo sa Batajnice - kaže general Bajić. - Odmah na uzletanju, od truckanja na pisti palica gasa u drugoj kabini je pala i zaglavila "forsaž". Maksimalnom brzinom uzleteo sam u najdužih 25 minuta u životu.

Seća se da je tih dana, kao da je nešto slutio, slušao o podvigu sina slavnog ruskog konstruktora Iljušina i još slavnijeg kosmonauta Nikolajeva, koji su pre njega spustili "mig-21" bez motora. Jedina šansa mu je bila da proračuna potrošnju goriva pod "forsažom" i da proba da sletanje tempira tako da avion dotakne pistu u trenutku kad letelica ostane bez goriva. Kazaljka koja pokazuje stanje rezervoara ima toleranciju 60 litara gore-dole i bilo je, kaže, "šta mi Bog da"!

Sa skupa u Domu vojske

- Na Batajnicu sam krenuo nisko od Zemuna. Iznad Ekonomije 13. maj usledio je trzaj, koji me je bacio na gurtne sigurnosnog pojasa i shvatio sam da goriva više nema. Ispod mene put Banovci-Pazova i šta da radim nego u zaokret 90 stepeni i dole paralelno sa drumom...


PROČITAJTE JOŠ - Srbinu, zadužbinaru u Australiji, Orden Svetog Stefana


Seća se general da mu je laknulo kad ja dotako žito i počeo da koči. Međutim, "mig" je nastavio kroz kukuruz, a onda kada je brzina već "pala", isprečio se kanal.

- Nos aviona se zabio baš na dno kanala - seća se Bajić. - Klatili smo se nekoliko trenutaka, a onda je avion završio na leđima. Gledam, živ sam, pogasim agregate i iskobeljam se kroz polomljeno staklo kabine. Onda poljubim avion i zapalim cigaretu.


PROMAŠIO REDOSLED

LjUBA Bajić se seća kako je bio ponosan što je spasao skupu letelicu. Naročito mu je, kaže, bilo drago jer je, kada je krenuo u poniranje, koje ga je vodilo možda i u smrt, iz sveg glasa viknuo "Živela Rusija, živela Jugoslavija".

- E, posle sam shvatio da sam promašio redosled - kaže general Bajić. - Jer, posle udesa sam dva puta išao kod bezbednjaka da objasnim kako Rusija može biti pre Jugoslavije.