POTROŠNjA antibiotika u Srbiji, koja je po neracionalnoj upotrebi ove grupe lekova dugo bila među neslavnim rekorderima u Evropi, dodatno je smanjena za godinu dana za 7,25 odsto. Sada antibiotike pijemo za 37,6 odsto manje nego 2015. godine.

Pročitajte još: NEŽELjENA DEJSTVA ANTIBIOTIKA: Kako da se zaštitite?

Na 1.000 stanovnika troši se 22,75 dnevnih doza ovih medikamenata, pokazuju rezultati zvanične analize potrošnje antibiotika u Srbiji, koja se objavljuje u okviru Mreže za praćenje antimikrobnih lekova (AMC) Svetske zdravstvene organizacije. Godine 2015. trošili smo 36,5, naredne 30,03, a 2017. - 24,53 dnevnih doza na 1.000 stanovnika.

- Analiza potrošnje antibiotika u 2018. godini pokazala je da su lekari u velikoj meri racionalno propisivali ove lekove, a građani poštovali preporuke da ne koriste antibiotike bez saveta stručnjaka - kaže profesorka dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent Mreže za potrošnju antimikrobnih lekova Svetske zdravstvene organizacije. - Tako su izdavanje i kupovina ovih lekova sada znatno manji u odnosu na ranije godine.

Profesorka Bajčetić kaže da se dosadašnje aktivnosti Ministarstva zdravlja na smanjenju neracionalne potrošnje antibiotika, započete 2015. godine, mogu smatrati vrlo uspešnim, s obzirom na to da je potrošnja smanjena za više od trećine.

- Neracionalna upotreba antibiotika i otpornost bakterija koja se javlja kao posledica toga, ozbiljan su problem - kaže prof. Bajčetić. - Preduzetim merama uspeli smo da 2018. godine tri puta smanjimo udeo tzv. nedefinisane potrošnje, odnosno prometa antibiotika bez recepta ili na recepte izdate u ustanovama koje nisu u planu mreže RFZO. Takav promet je sa čak 55 odsto u 2015. smanjen na 17 odsto u 2018. odsto.

Srbija je 2015. godine bila na prvom mestu u Evropi po neracionalnoj potrošnji antibiotika u dečjem uzrastu. Na 1.000 dece propisivano je do 1.500 doza antibiotika, a u skandinavskim zemljama 400 doza godišnje.

- Izuzetan rezultat postignut je u oblasti lečenja pedijatrijske populacije: stopa propisanih antibiotika na 1.000 dece u 2018. godini smanjena je za 7,3 odsto u odnosu na 2015. godinu - objašnjava prof. Bajčetić. - Značajno je smanjeno propisivanje antibiotika za oboljenja kada antibiotik nije ni bio lek izbora. Upravo ovo smanjenje stope propisanih antibiotika kod dece posebno je važno, s obzirom na to da je Srbija donedavno bila prepoznata kao zemlja u kojoj se deci propisivalo od tri do pet puta više antibiotika nego u Centralnoj i severnoj Evropi.

RECEPT POD PRITISKOM PACIJENATA

DO 80 odsto antibiotika propisuje se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, često bez prethodnog antibiograma, pa čak i za stanja koja ova grupa lekova ne pokriva. Tako su u 85 odsto slučajeva antibiotici propisivani i za stanja koja su u vodiču Ministarstva zdravlja bila navedena kao indikacije za koje ovu grupu lekova ne treba propisivati. Lekari su, međutim, podlegali pritisku pacijenata da je "bolje da za svaki slučaj uzmu antibiotik".