DECEMBAR će biti mesec organske hrane. Kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti, da ponude rešenja za unapređenje uslova za ovu proizvodnju, udruženje "Agro klaster Srbije" i NALED organizuju kampanju.

Površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je tokom poslednjih šest godina udvostručena i sada zauzima 13.400 hektara. U isto vreme broj proizvođača je povećan gotovo šest puta - sa 1.061 na 6.153. Izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra godišnje. Ipak, samo 0,4 odsto obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju, a prepreke su propisi.

PROČITAJTE I: Organska hrana je nova šansa

- Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo - kaže Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora "Agro klastera". - U Srbiji dominiraju mali proizvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara, što je tri puta manje u odnosu na EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim.

"Agro-klaster Srbije" formirali su 2017. godine Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet "Edukons" Sremska Kamenica.

IMA I LAŽNIH PROIZVOĐAČA

- Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje - smatra Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u. -Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača.