Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković ocenio je da je u Srbiji iz korena promenjen ustaljeni, neefikasan sistem registracije nepokretnosti, kada je uveden novi Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i katastar vodova juna 2018. godine.


Drašković je u intervjuu za međunarodni magazin GIM International rekao da je Srbija prethodnih nekoliko decenija prošla kroz veoma težak period, što se odrazilo i na sistem zemljišne administracije, ali da RGZ uz pomoć mnogih partnera rešava nasleđene probleme i uvodi inovatovna rešenja i tehnologije.


Preopterećen sistem upravljanja zemljištem otežao je i garantovanje vlasništva na nepokretnostima, a što se, kaže Drašković, ogleda u činjenici da danas postoji više od četiri miliona neregistrovanih objekata kao i preko tri miliona stanovnika bez adrese.


On je istakao da je RGZ uspeo, za samo dve godine, da uradi kompletan posao ažuriranja adresnog registra i da danas zajedno s lokalnim samoupravama radi na njihovom obeležavanju.


PROČITAJTE JOŠ: Republički geodetski zavod: Kome je u interesu da uruši katastar nepokretnosti?


Geoprostorni podaci su resurs 21. veka i imaju ogroman potencijal za ekonomski i socijalni razvoj jedne države i društva, ocenio je Drašković uoči međunarodne konferencije "Digitalizacijom do razvoja za održivu buducnost u Istočnoj Evropi" koju organizuje RGZ od 18. do 20. septembra u Vrdniku.


Osnovna tema konferencije je važnost digitalne transformacije države i društva sa osvrtom na digitalne prostorne podatke i uvođenje inovativnih usluga koje se odnose na regionalno i prostorno planiranje, pametne gradove i poljoprivredu sledeće generacije.


Konferenciji u Srbiji, RGZ organizuje zajedno sa Zajedničkim istraživačkim centrom (JRC) EU, Svetskom bankom, UNECE, UNFAO i UN-GGIM Evropa.