Kosovske bezbednosne snage, koje privremene prištinske vlasti pokušavaju, mimo ustava, da transformišu u vojsku, "naslednik" su kosovskog zaštitnog korpusa ,formacije koja je nastala, 10 godina ranije, demilitarizacijom pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Prvi komandant zaštitnog korpusa bio je Agim Čeku, nasledio ga je kasnije Sulejman Seljimi, koji je trenutno u zatvoru zbog zločina počinjenog tokom rata, a Čeku je pod optužnicom zbog zloupotreba sa spiskovima veterana OVK, kojima se isplaćuje ratna penzija od pre par meseci.

Kosovski zaštitni korpusi, činili su pripadnici OVK, na albanskom UČK. terorrističke formacije koja je osnovana 1994., a prvi put se u javnosti pojavila 1996. sa ciljem da se oružanom borbom domognu kosovske nezavisnosti.

Osnivač i vođa terorističke OVK bio je Adem Jašari, a u posle njegove smrtri(1998) u februaru naredne godine osnovan je glavništab ove paravojske na čijem čelu je bio Sulejman Seljimi,koga je ubrzo nasledio Agim Čeku, inače, sada zamenik ministra KBS.

Politički lider ove terorističke organizacije bio je Hašim Tači, kome je ratni nadimak Zmija, sada kosovski predsednik.

Među bivšim vođama teroritičke OVK je i aktuelni premijer Ramuš Haradinaj, protiv kojeg je Haški tribunal podizao dve optužnice za ratne zločine nad Srbima, ali je u oba slučaja sud doneo oslobađajuće presude zbog nedostatka dokaza.

Spisak zlodela koje su OVK pripadnici počinili na Kosovu i Metohiji protiv srpskog stanovništva je ogroman, a akteri tih dela su i dan-danas, ne samo slobodni, već i na visokim pozicijama u kosovskoj vlasti.

Pročitajte još - Šta predviđaju zakoni o vojsci tzv. Kosova?

Prema podacima MUP-a Srbije, u više od 1.800 oružanih napada jedinica i „trojki" OVK tokom devedesetih ubijeno je 364, a ranjeno 605 osoba.

Okružni sud u Prištini je 11. jula 1997. godine Tačija proglasio krivim i u odsustvu osudio na 10 godina zatvora. Po toj presudi, Tači je na području Srbije formirao neprijateljsko terorističko udruženje, kao deo OVK.

Sud je utvrdio da je Tači bio među organizatorima napada na objekte, vozila i pripadnike policije, vojske i izbegličke kampove 1993. godine na području Glogovca, u kojima su ubijena četiri i ranjena tri policajca, dok je pokušano ubistvo još 16 ljudi. Međunarodna poternica za Tačijem je u tajnosti ukinuta, a da nikada nije obelodanjeno zašto i na čiji zahtev.

Tači se našao i u knjizi bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte „Lov: Ja i ratni zločinci" u kojoj je ona obelodanila da je više od 300 Srba i manji broj Albanaca, koje je zarobila ili otela OVK, odvedeno na sever Albanije, gde su ubijani radi trgovine organima.

Specijalni sud formiran za slučajeve ratnih zločina koje su počinili nekadašnji pripadnici tzv. OVK do sada nije podigao nijednu optužnicu, a kosovski mediji su često špekulisali da bi se na tim optužnicama mogli naći, osim Tačija, koji se smatra jednim od najzaslužnijih za formiranje OVK i komandant Dreničke grupe, mogao naći i Haradinaj, koji je bio komandant Dukađini grupe.

Haradinaj je obuku 1996. godine završio u Albaniji i učestvovao je u stvaranju terorističkih baza u gradovima Kuks (Kukeš) na severu Albanije i Tropoja. Na Kosmet je ušao ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997. godine, kada je s braćom Dautom i Škeljzenom organizovao terorističke napade na policiju širom Metohije.

U aprilu 1998. godine postao je jedan od regionalnih komandanata OVK.

Na njegovu inicijativu u Glođanu je formirana specijalna jedinica „Crni orlovi“ u okviru OVK, kojoj se pripisuje odgovornost za mučenja i ubijanja više desetina srpskih civila, čija su tela nađena u Radonjičkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Optužen je za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. godine na poljoprivrednoj plantaži nađeno više od 20 leševa.

Nazim Ajeti je komandovao grupom "Crvena ruka" i bio je zadužen za čišćenje Podujeva od Srba. Osuđen je na sedam godina zatvora. Učestvovao je sa bratom Avnijem u formiranju Oslobodilačke vojske Bujanovac, Preševo Medveđa i na dušu mu se stavlja paljenje, proterivanje i silovanje građana srpske nacionalnosti.

Husini Ahmeti iz 141. brigade OVK bio je od 1998. zadužen za teritoriju Kosovske Mitrovice. Okrivljen je za više desetina kidnapovanja Srba koja ni do danas nisu pronađeni.

Aktuelni ministar Kosovskih snaga bezbednosti, Rustem Beriša, organizovao je i upravljao zatvorima na teritoriji Orahovca i Prizrena. Učestvovao je u napadu na karaulu VJ na Košarama, a prema svedocima 1999. godine lično je likvidirao nekoliko srpskih vojnika, zbog čega ga je prošle godine Viši sud u Nišu osudio zbog terorizma, tačnije zbog ubistva srpskih vojnika na Košarama 1998.

Salji Beriša je bio zadužen za obuku OVK terorista u kampovima u Albaniji, a zatim i na Kosovu. Smatra se da je direktno po naređenju Hašima Tačija ubio Ekrema Redžu - komandanta „Drinija“, koji je ubijen ispred svoje kuće pod misterioznim okolnostima u maju 2000. godine. U vreme rata bio je zadužen za zonu Paštrik. Pod svojom komandom imao je više od 10.000 vojnika.

OVK ima fejsbuk stranicu koja se redovno aktuelizuje.