U ERI visokih tehnologija, glave čovečanstvu neće doći kompjuterska čudesa, nego ono što je stajalo i u samom njegovom početku, a to je - reč. Lažne vesti (fejk njuz), toliko su rasprostranjene da više ne može sa sigurnošću da se odredi gde prestaje istina a počinje zlonamerna dezinformacija. To bi, u budućnosti, moglo da stvori haos, čija bi neminovna posledica bio globalni rat u kome će naša civilizacija nestati.

U intervjuu za "Novosti", ovo ističe Vladimir Solovjov, predsedsednik Saveza novinara Rusije i član Predsedničkog saveta za razvoj civilnog društva i ljudska prava. Naš sagovornik ovih dana boravi u Beogradu, kao dobitnik najvećeg priznanja "Tesla global foruma" - "Bela golubica", za izuzetan doprinos istinitom izveštavanju o Srbiji i teškom životu Srba na Kosovu i Metohiji.

Solovjov, koji je čitavu deceniju u prelomnim godinama raspada bivše Jugoslavije izveštavao iz regiona i izvanredno govori srpski jezik, kaže da našu zemlju smatra svojom drugom domovinom. U razgovoru u redakciji našeg lista, on se retorički zapitao da li je Srbija mogla da pobedi u tadašnjem medijskom ratu koji se vodio protiv nje i izrodio u bombardovanje 1999. godine.

- Srbi nisu bili spremni, nisu ni smatrali da cevi medijskih pušaka ciljaju u njih, ali je iznenada krenulo žestoko, usledili su ekonomska blokada i NATO agresija bez presedana na jedan evropski narod. Mi, Rusi, sada smo spremni, pripremali smo se na strašnom primeru Srbije.

* Ovde je uvreženo mišljenje da Srbija 1999. ne bi stradala da je Putin tada bio na čelu Rusije?

- Rusija je tada bila bolesna, jedva je preživljavala. Pojavio se Vladimir Putin i preokrenuo nacionalnu situaciju. Pre njega nismo mogli da sanjamo o tome da ćemo ponovo imati jaku državu, sa čvrstom politikom i naoružanjem koje je najbolje na svetu. Danas i Amerikanci priznaju da su naše nove rakete, planetarni "broj 1". Da tada nije došao Putin, počeo bi raspad Rusije, još strašniji i krvaviji nego što se dogodilo na vašim prostorima. Vlada Borisa Jeljcina nije mogla da pomogne Srbiji, jer su sasvim drugačiji ljudi u Moskvi bili na vlasti, na primer, tadašnji šef ruske diplomatije Andrej Kozirjev. Mnogi od njih žive u SAD.


* Koje su ljudske sudbine iz ovih krajeva na vas ostavile najdublji trag?

- Sa generalom Mladićem napravio sam prvi intervju za prostor Rusije, koji je emitovan u okviru emisije "Međunarodna panorama". Sreo sam se sa njim tajno, u jednom beogradskom hotelu. Pamtim dug i interesantan razgovor. Na kraju sam ga pitao: "Generale, koji je vaš najveći san?" Odgovorio mi je: "Mir", što i na ruskom isto znači. Sa Karadžićem sam svakog meseca ili svakog drugog meseca razgovarao, često smo išli u Bosnu, na srpsku i na muslimansku stranu. Prvi sam napravio razgovor sa ruskim dobrovoljcima, koji su ratovali na srpskoj strani. Bila je to senzacija. U Višegradu postoji spomenik sa mnogim imenima palih ruskih dobrovoljaca. Neki od preživelih sada žive u Višegradu, a neki u Beogradu. Pre tri godine, Aleksej Denisov je tamo snimao dokumentarac "Dejtonski sporazum - Kako su uništavali Jugoslaviju", a ja sam išao kao poznavalac terena, prilika i ljudi. Društvo nam je pravio i proslavljeni reditelj Emir Kusturica.

MEDIJSKO PRISUSTVO MOSKVE * Da li medijsko prisustvo Rusije ovde može da bude veće? - To zavisi od nas, ali i od vas. Ja ne mogu biti veći Srbin od vas, dakle to je uzajamno, ili nikako. Treba tražiti mogućnosti, ispomagati se. Velike su i (birokratske) sistemske prepreke. Omogućili smo da se program "Rusija 24" besplatno skida i prevodi, ali je to samo kratko funkcionisalo u Novom Sadu...

* Prilikom razgovora sa Mladićem, da li ste imali utisak da je bio kadar da uradi to za šta je optužen u Hagu?

- Rat je strašna stvar, imam saznanja o tome šta je bilo pre onoga za šta ga optužuju, o tome kako su ušle muslimanske jedinice i uništavale ljude u srpskim selima. Istorija će, nadam se, na kraju postaviti prav(iln)e koordinate.

* Povremeno isplivaju stvari koje su bitno uticale na događaje, a ispostavi se da su bili "medijski baloni", kao, recimo, Račak, Markale...

- To su događaji posle kojih ne možemo više verovati u istinitost i iskrenost izjava naših zapadnih partnera. Moramo biti vrlo oprezni, zato što se nameštaljke, to jest "fejk njuz", mogu naći na svakom koraku. Gotovo da više nema časnog novinarstva i slobode štampe, može se izmisliti sve i svašta. Živimo u izrazito teškim informativnim uslovima i moramo biti veoma oprezni.

PROČITAJTE I: RUSKI IZVEŠTAČI U BEOGRADU: "Jurili" ključne poruke, ali i psa

* Uspeli ste, uz pomoć Putina, da od zatvora spasete kolegu kome je podmetnuta droga, dokazali ste da je nevin. Da li je taj slučaj izuzetak ili "opšte mesto"?

- Savez novinara Rusije svakodnevno dobija mnogo izveštaja o pretučenim i uhapštenim novinarima. Ivan Golunov je stradao zbog paragrafa 228 Krivičnog zakonika koji tretira posedovanje i prodaju droge. Loši policajci podmeću čoveku drogu, iznuđuju novac, hapse, pa on, ni kriv ni dužan, završi u zatvoru, neretko godinama. Trenutno je zbog toga utamničeno oko 40.000 ljudi. Među njima ima i krivih, ali je mnogo više nevinih. Navodno, u stanu Golunova je pronađena laboratorija za drogu, pa je pres-služba policije objavila snimke, ali je, posle nekoliko sati, priznala da je u pitanju greška?! Za rusko društvo ta kap je prelila čašu. Mediji su eksplodirali, društvo se diglo na noge. Sve je došlo i do Putina, koji je naredio da se sprovede istraga.


* Da li su policajci tek pojedinci, ili je u pitanju bila sistemska zloupotreba?

- Mislim da i to postoji. Mada, i biznis je strašan, velike se pare obrću. Postoji to i u saobraćajnoj policiji.

* Veliku buru je izazvao Zakon o nevladinim organizacijama u Rusiji, po kome su one koje dobijaju pare iz inostranstva praktično izjednačene sa stranim agenturama.

- Sad je ta bura prošla. U nekim zemljama gde one slobodno rade (recimo u Srbiji), postalo je teško sporazumeti se sa omladinom koja prođe njihovu školu i veoma je lako okupiti demonstrante da izađu na ulice i ruše vlast. Putin je rekao da na to mora da se stavi tačka. I ti aktivisti su se primirili, traže neke zaobilazne puteve, jer su pare koje dobijaju za pogoršavanje situacije u bilo kom delu Rusije ogromne.

* Da li je bilo hapšenja među aktivistima NVO?

- Ne, ali su neke organizacije zatvorene i sad je sve pod kontrolom. Postoji opozicioni časopis "Novo vreme", koji je prošle godine dobio ogroman novac iz inostranstva i to nije prijavio. Budući da prema zakonu kazna za utaju višestruko premašuje iznos donacije, presuđeno je da plate 20 miliona rubalja. Savez novinara Rusije izneo je stav da tolika kazna, bez presedana u istoriji zemlje, može da uništi novine i da narušava slobodu štampe. Oni su, međutim, za mesec dana sakupili i platili čitvu sumu.

ISMEVAJU PUTINA, NIKO IH NE DIRA

* Kako odgovarate na kritike da u Rusiji nema medijskih sloboda uopšte?

- U Rusiji postoje slobode kakvih nema u velikim "osvedočenim" demokratijama. Od Kalinjimgrada do Vladivostoka izlaze novine koje karikaturama ismevaju Putina i niko ih ne dira. Ono što emituju radio-kanali u Moskvi, recimo, to u SAD i Nemačkoj nije zamislivo. Tvrde da je u zemlji sve uništeno, da je za Rusiju došao smak sveta. Uticajni jesu, ali nemaju veliki auditorijum. Glavni opozicioni list u celoj Rusiji "Novaja gazeta" ima tiraž od 120.000 primeraka. Savez novinara štiti i njihove članove, bez obzira na ideološku orijentaciju. To nam je dužnost.