DA li će i kako država pomagati biznisu? Koji sektori će imati strateški značaj? Kako će naše kompanije sustići konkurentnost zahtevnih tržišta? To su pitanja na koja država, ovog puta uz pomoć privrede, počinje da traži odgovore. Priprema se nova strategija industrijske politike Srbije. U organizaciji Ministarstva privrede Srbije i Privredne komore Srbije održan je javno-privatni dijalog.

Prethodnih nedelja organizovane su radionice u 12 gradova širom Srbije. Učestvovali su predstavnici brojnih kompanija. Upravo se priprema izveštaj o realizovanim radionicama sa mišljenjima učesnika o problemima i predlozima rešenja, i biće gotov do septembra. Do kraja godine će se raditi na predlogu same strategije, a izrada akcionih planova, mera i politika planira se u toku 2020. godine.


PROČITAJTE JOŠ:
Druga šansa za novi početak privrednika

- Celim procesom javno-privatnog dijaloga u kontekstu nove industrijske politike Srbije napravili smo veliki iskorak prilikom izrade same strategije - kaže Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda PKS. - Privreda se pita na početku, a ne na samom kraju procesa. Na ovaj način data je mogućnost poslovnoj zajednici da aktivno učestvuje u kreiranju mera i politika države, koje najviše imaju efekat na poslovanje privrede. Privreda Srbije očekuje i želi da vidi pre svega jasno zacrtane i merljive ciljeve u strategiji, za koje će nadležne državne institucije definisati konkretne programe podrške uz usaglašavanje neophodnog zakonodavstva. Uz to, privreda očekuje i konkretne rezultate u periodu implementacije same strategije, koji će biti transparentni i vidljivi za privrednu zajednicu.

PODRŠKA NEMAČKOG GIZ PROCES javno-privatnog dijaloga je podržala i GIZ, nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, koja unosi iskustvo iz Nemačke, ali i iz projekata koje je implementirala širom sveta. - Posebno se velika pažnja poklanja javno-privatnom dijalogu koji treba da garantuje da će strategija i aktivnosti koje proizilaze iz nje biti usklađene sa stvarnim potrebama privrede - kaže Tomislav Knežević, rukovodilac projekta podrške privatnom sektoru u Srbiji.

Pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić rekao je da će nova strategija sadržati mere, instrumente i akcioni plan delovanja. Cilj nove politike je, kaže on, da pokrene sve potencijale industrije, koji su identifikovani kroz analizu i javno-privatni dijalog.

- Za Ministarstvo privrede je veoma važno da se, prilikom izrade ovog dokumenta, čuje i uvaži glas privrede. Do najboljeg rešenja možemo da dođemo samo ako na tome radimo zajedno - rekao je Ugrčić.

Očekuje se da nova strategija industrijskog razvoja stupi na snagu 2020. i da važi do 2030. godine.Rad na strategiji i konačno, njena primena su važni za poboljšanje industrijske konkurentnosti, održivog rasta i razvoja ekonomije, kao i novog zapošljavanja u Srbiji. Srazmerno tome bilo je i interesovanje privrede.

- Poslovna zajednica je pokazala iskreno interesovanje za ovaj javno-privatni dijalog, koji je prvi put na temu industrijske politike organizovan na ovako direktan i interaktivan način - kaže Dražen Miletić, specijalni savetnik u PKS. - Dijalog je pritom pokazao da privreda uvek gleda "širu sliku" i stavlja u fokus dobrobit i napredak za celu zajednicu. Na radionicama je aktivno učestvovalo 390 predstavnika kompanija, klastera, naučnoistraživačkih institucija, univerziteta, škola i drugih organizacija i institucija. U najboljem interesu ekonomskog razvoja Srbije je da državne institucije direktno čuju glas privrede i pretoče njene stavove i predloge u novu strategiju industrijske politike, a da pritom taj dijalog bude dugoročan, konstantan i baziran na poverenju. Privreda ne polazi od toga da će se ubrzo desiti čuda, ali očekuje da se ozbiljno i posvećeno radi na tome da se ona dese.

Kompanije koje su učestvovale u radionicama su svojim znanjem i iskustvom doprinele kvalitetu procesa, izradi i realizaciji strategije. Na njima su analizirane strateške teme u oblasti industrijskog razvoja u narednom periodu: osnaživanje ljudskih resursa, digitalizacija i inovacije, investicije i međunarodno poslovanje, životna sredina i cirkularna ekonomija.

- Inicijativa dolazi u pravom trenutku, jer ovaj momenat predstavlja dobru šansu i skoro istu startnu poziciju za industrijalizaciju srpske privrede po najmodernijim standardima industrije 4.0, jer ni mnogo naprednije zemlje nisu previše odmakle u implementaciji iste - ističe Miloje Erčević, direktor kompanije "Iva 28".

I druge kompanije su zadovoljne što im je pružena šansa da se uključe u stvaranje nove strategije.

- Zadovoljstvo je bilo učestvovati na radionici. Ovo je jedan novi pristup, kakav koriste razvijene države - kaže Ivana Stojičić, menadžer kvaliteta D-Company. - Smatram da je mišljenje značajnih privrednih subjekata veoma bitno kada se donose nove strategije i zakoni u državi. Teme za razmatranje su bile takođe zanimljive i značajne, diskutovali smo o realnim problemima sa kojima se suočava naše društvo. Iskreno se nadam da će iz ovakvih radionica proizaći razne ideje za ukupan napredak privrede u Srbiji.

Forma Ideale je učestvovala na radionici u okviru javno-privatnog dijaloga za izradu nove industrijske politike Republike Srbije i utisci su izuzetno pozitivni, s obzirom na spremnost da se artikulišu izazovi koje privreda do sada nije mogla da kvalitetno formuliše.

- Nama kao kompaniji koja posluje u proizvodnom, komercijalnom, ali i međunarodnom okruženju, iskustva drugih učesnika bila su dragocena, a utisak je da su primeri dobre prakse na radionicama, u znatnoj meri otvorili perspektive drugim učesnicima - izjavio je Aleksandar Ružesković, direktor marketinga kompanije Forma Ideale. - Nadamo se da će zaključci doprineti jasnoj formulaciji zahteva privrede i da će na najbolji način doprineti izradi nove industrijske politike Srbije.


PROČITAJTE JOŠ:
Srpski farmaceutski kvalitet stiže čak do Azije

Država je spremna da konkretne predloge privrede pretoči u konačna dokumenta. Nova strategija će odrediti plan razvoja za buduću deceniju. Profesor Dragan Lončar, vođa ekspertske grupe angažovane od strane Ministarstva privrede, smatra da je kod izrade javnih politika kvalitetan pristup da se javno-privatni dijalog sprovede u ranoj fazi, dok priređivači rade na dijagnozi i mogu da inkorporiraju bitne uvide i predloge javnosti u odgovarajuće strateške inicijative i mere.

PUT DO NAJBOLjIH REŠENjA

KONCEPT javno-privatnog dijaloga polazi od činjenice da nijedan od aktera u privrednom životu, država, privreda, univerziteti, asocijacije, nema potpunu informaciju šta sve biznis može, gde su šanse na svetskim tržištima i gde su problemi i izazovi. Zato je potrebno da svi akteri direktno razmenjuju svoje stavove i predloge kako bi državne institucije usvojile najbolja moguća rešenja.