INDUSTRIJA tekstila, odeće, kože i obuće prošle godine je u inostranstvo plasirala robu vrednu 1,46 milijardi dolara. Samo tekstilci su "sašili" milijardu dolara tog izvoza. Ova godina bi trebalo da se završi sa izvozom vrednim 1,7 milijardi dolara. Iz godine u godinu raste broj firmi koje posluju u ovom sektoru, kao i njihov učinak. Raste i broj zaposlenih, tako da poslodavci do njih sve teže dolaze. Očekuje se da ove godine njihove plate porastu za deset odsto i malo se približe republičkom proseku.

I prošle godine kompanije iz Srbije su više plasirale van granica naše zemlje, nego što su uvezle. Upisan je spoljnotrgovinski suficit vredan 100 miliona dolara. Tako da smo drugu godinu zaredom više prodavali nego kupovali. Najzastupljenije u izvozu su čarape. One su prodate za čak 300 miliona dolara.

- Izvoz raste iz godine u godinu i to po stopi od 10 do 15 odsto godišnje - objašnjava Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće. - Od ukupnog izvoza, 70 odsto odlazi na tržište Evropske unije. Od zemalja prva na spisku je Italija, zatim Nemačka, pa Rusija u koju odlazi oko 150 miliona dolara vredna roba. Najviše uvozimo iz Italije, Turske i Kine. Podaci o izvozu govore da veliki proizvođači iz Italije i Nemačke, koji su došli u Srbiju, izvoze bez plaćanja carine, ne samo u Evropsku uniju, već i na tržišta Rusije, Belorusije i Kazahstana. Reč je o više od 850 miliona potrošača.

Glavni nosioci izvoza su tri firme koje u inostranstvo plasiraju robu vrednu 100 miliona dolara. Nije, međutim, zanemarljiv ni učinak domaćih kompanija.

- U Čačku imamo dve kompanije koje izvoze svoju čitavu proizvodnju - objašnjava Vasiljević. - Oni šiju nemačke i austrijske narodne nošnje. Ista je situacija i sa firmom iz Loznice koja proizvodi tehnički tekstil. Sve što proizvede ide u izvoz. Domaće kompanije su vratile na nekadašnji nivo svoje brendove. Proizvode izuzetno kvalitetan tekstil, bilo da je reč o dečjoj garderobi, vešu, modnoj konfekciji. To su "Mona", "Tifani", "PS", "Ivković", "Elipsa", "Luna", "Modna kuća Balašević", "Afrodita", "Jasmin"... Imaju svoje prepoznatljive robne marke i izvoze na tržišta nekadašnjih jugoslovenskih republika.

PROČITAJTE JOŠ - Svi bi da popravljaju avione

Investitori iz Turske ovde su se opredelili za proizvodnju konfekcije. Kompanije iz Nemačke i Kanade proizvode automobilska sedišta, što podrzumeva i njihovo presvlačenje.

SPREMA SE RECIKLAŽA MINISTARSTVO zaštite životne sredine, PKS i proizvođači pokreću akciju recikliranja tekstilnog otpada. On se sada ostavlja na regionalnim deponijama, a nekad se i spaljuje u cementarama. - Tekstilna industrija je, posle naftne, druga po zagađenju koje može da napravi - kaže Milorad Vasiljević. - Koriste se boje, veštački materijali. Rešenje je u reciklaži, jer od tog otpada najlakše je dobiti filc za industriju nameštaja. Reciklažu tekstilnog otpada imaju sve zemlje u okruženju.

- Sve firme koje su uložile u Srbiju, zadovoljne su uslovima poslovanja - dodaje Vasiljević. - Neke su otvorile i više fabrika. "Kalcedonija" je pokrenula čak četvrti pogon. Uvozimo i gotove modne proizvode i sirovinu. Iz Italije dominira uvoz modne konfekcije, a iz Kine i Turske i sirovine i konfekcija. Srbija više nema nijednu fabriku za proizvodnju tkanine. "Jumko" radi, ali uglavnom materijale za ličnu zaštitnu opremu. I "Kalcedonija" otvara četvrtu fabriku koja će proizvoditi tkanine.

Tekstilna industrija se susreće sa ozbiljnim manjkom obučene radne snage. Stari radnici, koji su radili i u njeno zlatno doba, dočekali su ili dočekuju penziju. Mlađim generacijama to nije bio izbor za školovanje, pa se stvorio ozbiljan jaz. Pojedine velike kompanije ne mogu da popune planirane kapacitete. Nemaju koga da zaposle.

- Privredna komora Srbije, zajedno sa Ministarstvom prosvete i lokalnim samoupravama, kroz sistem dualnog obrazovanja, pokušava da nadomesti potreban kadar - kaže Milorad Vasiljević. - Imamo pozitivno iskustvo. Pre tri godine, kada su formirana odeljenja u Leskovcu i Čačku, upisalo se svega po deset učenika u odeljenju. Prošle godine bilo je više zainteresovanih učenika nego što je moglo da se upiše. Učenici su shvatili prednost plaćene prakse u firmama i činjenice da će posle školovanja imati sigurno zaposlenje.

U industriji tekstila, odeće, kože i obuće posluje 1.600 preduzetnika i kompanija - od najmanjih do onih koji zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi. U ovoj grani radi 67.000 zaposlenih.


- Toliko ih je zavnično prijavljenih, ali mi procenjujemo da neprijavljeno radi još oko 30.000 ljudi - smatra Vasiljević. Verovatno se nikada nećemo vratiti na nivo zaposlenosti iz devedesetih godina prošlog veka. Tada je bilo 250.000 radnika, ali smo imali 27 fabrika za preradu kože, a danas samo dve. Imali smo 12 fabrika za tkaninu, a danas praktično nijednu. Neto zarade u tekstilnoj industriji su lane bile na nivou od 300 evra. Očekujemo da će ove biti za deset odsto veće. U pojedinim stranim kompanijama, naročito onim koje rade auto-sedišta, dostigle su 500 evra.


RADIONICE PRIVREDNE KOMORE

PRIVREDNA komora Srbije organizuje obuke i radionice za sve firme iz tekstilnog sektora. Obučavaju ih kako da brendiraju svoj proizvod, kako da pronađu kupca, koje tržište traži koji proizvod i kako da poboljšaju promociju.

- Radionice organizujemo sa stranim agencijama poput SIPO i GIZ, uz učešće naših fakulteta - kaže Milorad Vasiljević. - Od početka godine smo organizovali četiri, a do kraja godine ćemo organizovati još tri. U ove četiri je učestvovalo više od 150 firmi.

ODLAZAK NA SAJMOVE

PRIVREDNA komora Srbije poslednje dve godine intenzivno vodi svoje članice na sajmove u inostranstvu. Ove godine su bili u Londonu i Minhenu. U britanskoj prestonici naše firme su naišle na veliko interesovanje i sklopile su nekoliko sporazuma o saradnji.

- U saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije u oktobru vodimo deset kompanija na sajam "A+A" u Diseldorfu - kaže Milorad Vasiljević. - To je najveći na svetu sajam lične zaštitne odeće i opreme. Imaćemo zajednički štand na kom ćemo predstaviti sve kompanije.