JAPANKA, dve Špankinje, Katalonac, Nemac, Francuz i Irac u sremskom selu Kupinovo naporno rade na račišćavanju Kupinika, poslednje srpske srednjovekovne prestonice. Iako ova vest zvuči kao početak anegdote, reč je o ozbiljnom poduhvatu volontera, koji, okupljeni u arheološkom kampu, spasavaju od propadanja ostatke tvrđave Kupinik, gde su stolovali poslednji srpski despoti iz loze Brankovića.

Ovo izuzetno mesto je samo formalno zaštićeno kao spomenik kulture. U praksi je to džungla koju sad 10 volontera, većinom stranaca, raščišćava da bi se videli ostaci grada koji je sedam decenija bio prestonica Srba u egzilu posle pada despotovine.

Našim prijateljima iz inostranstva imponuje što rade na Kupiniku, iz koga su srpski despoti predvodili poslednje vitezove u odbrani granice Evrope prema nadirućoj osmanskoj opasnosti. Samo im jedno nije jasno: zašto na ruševinama Kupinika nema arheologa? I zašto ih nikada nije bilo?

PROČITAJTE JOŠ: Vojvođanske priče: Kamen s Kupinika krasi Kalemegdan

- Došao sam očekujući da ću učestvovati u velikim arheološkim istraživanjima važne tvrđave. Međutim, ona se skoro i ne vidi. Za vas Srbe je ovaj grad vrlo važan, kako je moguće da ga niste istražili - pita domaćine Mark Dalmau iz Španije.

Isto pitanje postavlja i Tilo Tajh iz Nemačke. Ono zbunjuje i nežnu Ćinacu Ćućidu iz Japana, studentkinju umetnosti koja junački tegli hrpe isečenog granja koje su zaklanjale Kupinik. Neistraženost Kupinika je misterija i za Kefina Salivena, penzionisanog profesora iz Irske, Benžamina Robera iz Francuske, Kristinu Sančez Vidal i Lusiju Fargalo Kalvo iz Španije.

Irac, Nemac i Francuz čiste teren

Oni su došli u Kupinik kao volonteri da s Lukom Stojanovićem, Nikolinom Manojlović i Andreom Stamenić rade na očuvanju srpske baštine u arheološkom kampu koji su organizovali kupinovačko Udruženje građana "Zeleni pogled" i Mladi istraživači Srbije uz pomoć Ministarstva za omladinu i sport. Cilj im je da raščiste prostor oko očuvanih zidova i kula, da bi ih videli učesnici naučnog skupa, 20. septembra.

PROČITAJTE JOŠ: Ima jedan kućerak u Sremu...

- Ukoliko u najkraćem roku ne počnu istraživanje i konzervacija tvrđave, nećemo imati šta da pokažemo i iskopavamo - kaže arheolog Petar Odobašić. - A Kupinik je velika priča. On čuva jednu od najvećih tajni nacionalne istorije, zlatnu kariku koja povezuje samo naizgled prekinuti lanac srpske državnosti. Kad je nakon pada Smedereva 1459. Srbija nestala kao država, Kupinik je postao ne samo rezidencija srpskih despota, već i prestonica. Sledećih sedam decenija bio je centar oko koga su se okupljali plemstvo, sveštenstvo i narod, čuvajući identitet i tradiciju.

Odobašić na zidinama zaraslim u korov

BRANKOVIĆI

SUDBINA Kupinika je neraskidivo vezana za Brankoviće. U njemu su stolovali despot Đurađ, legendarni Zmaj Ognjeni Vuk, despotica Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom, i poslednji despot Stefan Berislavić - kaže Petra Odobašić.