KO zna koliko je ljudi prošlo kraj napuštene, ali očuvane prizemne kuće, neposredno uz šetalište u Sijarinskoj Banji, ne sluteći kakve tajne ona krije. To je kuća u kojoj je rođena Vera Pešić, četvorostruki obaveštajac najvišeg ranga, koja je tokom Drugog svetskog rata, vešto manipulišući informacijama, sa samo dvadesetak godina odlučivala o životu i smrti. Kretala se u najvišim beogradskim krugovima i postala saradnik vrha nemačke, francuske i engleske obaveštajne službe. Mreža Verinih saradnika bila je toliko razvijena da su na njoj mogli da joj pozavide i mnogo iskusniji operativci. Streljana je sa samo 25 godina, u mestu u kome je rođena, ali je njena kratka biografija vredna filmskog platna.

Ovo je utisak i posle čitanja romansirane biografije srpske špijunke, koju je pre petnaest godina napisao Leskovčanin Nikola P. Ilić, zasnovane na autentičnim događajima i dokumentima iz arhiva ondašnje Udbe. Vera je otkrila tajni pakt Hitlera i Staljina o napadu na Poljsku, sprečila je dizanje u vazduh nemačke agenture koje su planirali Britanci, jedino je ona uspela da Albance uvuče u četnički pokret, a zbog njenog hapšenja smenjen je čak i jedan ministar.

VERA Pešić je bila izuzetno lepa i inteligentna žena. Govorila je šest svetskih jezika. Međutim, kažu da je napravila "tipičnu žensku grešku", jer se zaljubila u Karla Lotara Krausa, šefa obaveštajne službe Gestapoa u Beogradu, i zbog te ljubavi prešla u otvorenu kolaboraciju sa fašistima. Njegovu naklonost je navodno pridobila i tako što mu je spasla život dojavom da mu se sprema atentat. Britanci su potom za njom raspisali poternicu, pa čak i nagradu, ali su je 1944. godine, zajedno sa majkom, streljali četnici kod današnje autobuske stanice u centru Sijarinske Banje.

Vera je rođena 1919. godine u imućnoj porodici penzionisanog načelnika Leskovca Milana Pešića i Anđe Radović, ćerke tadašnjeg predsednika banjske opštine.

Pročitajte još - Igrala na četiri strane

- Stariji meštani su mi pričali da je Verin otac insistirao na njenom školovanju, ali se ona, nakon propalog braka, ubrzo posle očeve smrti 1936. godine, odselila za Beograd. Kažu da je za samo tri godine postala jedan od najvećih špijuna u jugoistočnoj Evropi i da je u svemu uživala i veliku podršku njene majke Anđe, koju ovde pamte samo po zlu. Vera je bila hladna žena, međutim, znala je da pokaže empatiju prema ljudima iz ovog kraja. Sin jednog od vođa partizanskog pokreta mi je pričao da je njegovom ocu i još jednom poznaniku spasla život tako što ih je u poslednji čas izvukla iz "streljačkog konvoja" - priča nam Dragan Denić iz ovog mesta.

UCENA BILA je veoma oprezna, prerušavala se, menjala dokumenta i, zahvaljujući tome, pa i sreći, izbegla je nekoliko pokušaja ubistva. Veruje se da je veliki broj komunista pušten iz zarobljeništva po Verinom nalogu, ali i da su mnogi partizani, nacionalisti i četnici ubijeni zato što je ona to tražila. Zbog sedenja na više stolica, Britanci su joj glavu ucenili na čak 300.000 funti.

SARAĐIVALA je i sa četnicima, koji su joj došli glave. Sedam meseci pre streljanja uhapšena je na putu između Medveđe i Sijarinske Banje. Bila joj je, međutim, dovoljna jedna noć da zavede četničkog vojvodu Đurića, a uskoro i da posredno komanduje njegovim jedinicama. Vojvodu su pobunjeni saborci uhapsili, a Veru i njenu majku odmah streljali. Ubrzo su shvatili da su pogrešili, jer su od Vere, iako je zvanično radila za Nemce, korisne informacije stizale i saveznicima, ali i četničkom i partizanskom pokretu, jer je bila član Centralnog komiteta KPJ.

- Navodno ih je molila da joj ne pucaju u glavu, da bi na "onaj svet otišla lepa", što je kapetan kraljeve vojske Ilija Buvski, kažu, ispoštovao. Kuća im je posle rata nacionalizovana. Jedno vreme je bila ambulanta, a danas se ne koristi - objašnjava Denić.

PRED početak Drugog svetskog rata, zbog saradnje sa Nemcima, Vera je izbačena iz jugoslovenske tajne službe, pa je potom i uhapšena. Ljubavnik Kraus uspeva da je oslobodi i šalje je u Beč, gde je, navodno, upoznala Adolfa Hitlera, a po povratku u Beograd radila je kao dopisnik nemačkih novina. Ponovo je uhapšena nakon Martovskog puča 1941. godine. Kratko vreme je provela u zatvoru u Lebanu, a početak rata je dočekala u rodnoj Banji. Kraus je postavlja u centralu Gestapoa u Beogradu, gde upoznaje Paula Badera, komandanta okupirane Srbije, a paralelno se viđa i sa Dragomirom Jovanovićem, šefom Specijalne policije u Beogradu.

Spomenik Verinom ocu Milanu Pešiću svedoči o nekadašnjem bogatstvu ove porodice


- Vera i njena majka Anđa su bile strah i trepet. Moja majka je pričala da je morala da ih moli za život svog brata, koji je bio optužen za saradnju sa partizanima. Vera bi možda i pomogla, ali je Anđa bila neumoljiva - ispričala nam je meštanka Sijarinske Banje koja je u vreme Verine smrti imala samo šest godina. Verin kratak život prati mnogo kontradiktornosti, ali je činjenica da su se iza jedne naizgled krhke žene krili velika snaga, uticaj i moć. Meštani Banje su je izbegavali ili su usiljeno bili srdačni u komunikaciji sa njom. Plašili su se, jer je jedan Verin mig bio granica između života i smrti.


LEPOTA I ŠARM

VERU je u svet špijunaže navodno uveo oficir Generalštaba Jugoslovenske kraljeve vojske Slavko Radović. Za kratko vreme postaje najbolji polaznik kursa za obaveštajce. Brzo je savladala i manire visokog društva, kao i plesne veštine. Ubrzo se povezuje sa komunistima, pa od prvih dana u službi, praktično postaje dvostruki agent. Zadatak da se infiltrira u špijunske mreže Nemaca, Britanaca i Francuza vešto je ispunjavala koristeći svoju lepotu i šarm, kojima nisu odolevale ni vođe stranih agentura u srpskoj prestonici - muškarci, ali ni žene. Pošto se vešto predstavljala kao radnik Generalštaba naše vojske, svi su pokušavali da je vrbuju za svoje interese, nesvesni činjenice da su oni tako zapravo postali plen ove banjske lepotice.