Profesorka Filološkog fakulteta Đin Sijaolei, koju je pre tri decenije ljubav prema Beograđaninu, sinologu, dovela u Srbiju, danas je zahvaljujići obrazovanju i do tančina savladanom srpskom jeziku most između dva naroda.


U svim susretima na najvišem državnom nivou - Aleksandra Vučića, Si Đinpinga i Li Keđijanga profesorka Đin je prevodilac.


Njeni studenti, a do sada ih je bilo više od 600, pokazuju i dokazuju da je budućnost u učenju kineskog, da su Kina i kineska kutura velika strast, i kako kažu "ako ih zavoliš uvuku ti se u krv za ceo život bez obzira iz kog dela sveta dolaziš", a bilo ih je i iz Japana i Rusije...


Luka Dragojlović, student druge godine, iz Kraljeva kaže da su svi u klasi profesorke Đin osećaju privilegovano jer ih na "tom ne tako jednostavnom putu prati neko kome je kineski maternji, a srpski pođednako dobar".


PROČITAJTE JOŠ - Srbija treba da bude prisutna u svemu što Kina radi u regionu


Predsednik Vučić, nedavno je tokom obilaska radova na mostu preko Save i Kolubare, za čiju izgrađu su zaduženi Kinezi, govorio i o profesorki Đin i značaju učenja kineskog koji će, kako kaze, nove generacije najbolje pripremiti za eru koja dolazi.


"Kada nam treba prevodilac zovemo profesorku Đin. Kinezi nam i u Srbiji sve prevode, to su divni ljudi, naši sugrađani, ali i mi moramo da učimo", rekao je predsednik koji je najavio i da će njegov sin Vukan za pola godine početi da uči taj jezik budućnosti kojim govori 1,4 milijardi ljudi.


Poslednjih godina broj brucoša je dostigao i 50, godišnje ih diplomira do 15, kaže profesorka Đin koja je za dve decenije na Univerzitetu u Beogradu imala studente i iz Japana, Rusije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, a kako dodaje među njima bili su i oni koji su druga generacija Kineza u Srbiji, baš kao i njeni sinovi Dimitrije i Danilo, koji se, kako dodaje, dobro snalaze na kineskom ali još ne govore kao pravi Kinezi.


PROČITAJTE JOŠ - PREDSEDNIK SA AMBASADORKOM ČEN: Odnosi Srbije i Kine na najvišem nivou u istoriji


Najveće zadovoljstvo mi je to, kao što kaže i kineska poslovica, kada učenik prevaziđe učitelja, a i to se dešavalo, kaže profesorka koja je i sama po dolasku u Beograd morala da savlada srpski koji je tvrdi mnogo teži od kineskog.


Podseća da najveći broj studenata na fakultetu učenje počinje od nule, kao što je i ona učila srpski kada je kao diplomirani mikrobiolog pred raspad SFRJ iz Šanghaja stigla u Beograd.


"Poslednjih godina brojne kineske kompanije stižu u Srbiju i njihovi predstavnici od nas traže da im preporučimo studente", kazala je Đin i dodala da je to veliki podsticaj za studente i motiv da znaju da ih posao čeka.


"Kineski je specifičan i treba uložiti više truda i pokazati istrajnost i rezultati neće izostati", kaže ona i podseća da ni njoj nije ni malo lako bilo da nauči srpsku gramatiku - složene padeže i glagolske oblike.


I danas kako kaže mora da se priprema i uči za svaki sastanak, za svaki prevodilački zadatak jer su teme različite - a bez takvih priprema, smatra, niko ne bi moga da prevodi na visini zadatka.


Počela je kao lektor, prevodi godinama, ali poslednjih osam, od kada su učestale posete i svake godine imamo barem dve tri visoke delegacije iz Pekinga, prevodi za najviši državni vrh ove zemlje.


Zahvaljujući njenim veštinama i dela Miloša Crnjanskog, Njegoša, Grozdane Olujić su pred kineskim čitaocima, a uskoro će, kako dodaje početi i prevod romana "Seobe".


Prevela je i Antologiju jugoslovenske poezije, zemlje čiji je kraj doživela i čijeg se, kako dodaje, poslednjeg izvođenja himne Hej Sloveni na Olimpijskim igrama u Sidneju i danas seća.


Luka Dragojlović iz Kraljeva, kaže za Tanjug da je još u filološkoj gimnaziji odlučio da želi da uči kineski, jer je drugačji - značenja se baziraju na promeni tonova, ima karatkere koje učenju daju nova dimenziju.


Najteže je da savladamo ogroman broj karaktera, rekao je on, a kako profesorka podseća u nekim periodima 5.000 godina duge istorije bilo i ih je i više od 60.000.


Danas je, kako kaže, da bi se "opismenilo" potrebno naučiti između 2.500 i 3.500 karaktera.


Luka kaže da se karakteri nekada lako pamte jer "muškarac predstavlja spoj simbola njiva i snaga, a dobro majke i deteta", a nekada opet, kako dodaje, ne postoji logički način i potrebno je smisliti svoj.


Ana Gajić iz Loznice kaže da je već na početku druge godine dobila ogromnu priliku da postane deo velike kineske komapanije koja je došla u njen grad.


Kod profesorke Lei su i Jovana Marsenić iz Bjelog Polja i Branka Isidora Vujošević koje studiraju u Beogradu jer u Crnoj Gori katedre za kineski nema.


Profesorka dodaje da se na faklutetu stiče tek osnovno znanje i da studentima preporučuju da nakon diplomiranja provedu nekoliko godina u Kini, kako bi upoznajući kineksu tradiciju i kulturu podigli nivo znanja.


U tome im pomaže i Institut Konfucije zahvaljujući kome će studenti druge godine uskoro poći na jednomesečnu praksu u Kinu, što će, kako Jovana kaže za Tanjug, biti prilika da unaprede znanje i upoznaju drevnu kinesku kulturu.


"Volim kineski jezik i kulturu, mislim da je jako perspektivan, da ćemo lako naći posao i imati dobru budućnost", rekla je Isidora koja kao i njene kolege dodaje da profesorka Đin iz njih izvlači maksimum zbog čega iznova dobiju inspiraciju da vole Kinu, njenu istoriju, kulturu, tradiciju …