ŽEĐ muči četvrtinu čovečanstva koje nastanjuje 17 zemalja, dok se 44 države, gde živi čak trećina ljudi na planeti, ubrzano suočava sa "večnom sušom". Među neveselim podacima na koje upozorava Svetski institut za prirodna izvorišta, Srbija se našla u ekskluzivnoj grupi srećnih zemalja koje obiluju vodnim bogatstvom, oko koga bi se, međutim, kako upozoravaju analitičari, uskoro moglo više ratovati nego zbog nafte.

Svetski institut ističe da su se, zbog povećane tražnje, vodni kapaciteti dvostruko smanjili od šezdesetih godina prošlog veka, i taj trend se nastavlja. Rast globalnog stanovništva, socioekonomski razvoj i sve veća urbanizacija pojačavaju tražnju za vodom, dok, s druge strane, klimatske promene i padavine i potrošnju čine sve ćudljivijim. Sve je više zemalja gde se vodni resursi gotovo izjednačavaju sa potrošnjom, što dovodi u opasnost ne samo ljude, čovekovu okolinu i industriju, već sve izglednijim čini i - ratove za vodu.

Čak 12 od 17 najugroženijih zemalja nalazi se na Bliskom istoku i na severu Afrike. Najugroženiji su Katar, Izrael, Liban, Iran, Jordan, Libija, Kuvajt, Saudijska Arabija, Eritreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Indija, Pakistan, Turkmenistan, Oman, Bocvana i, kao jedina evropska država - San Marino. Vode je u ovim zemljama malo, pa godišnja potrošnja vodnih izvora iznosi 80 procenata. Ove države suočavaju se i sa velikim ekonomskim gubicima, koji se do 2050. godine projektuju do čak 14 odsto bruto društvenog proizvoda.

PROŠLE godine je Nacionalni institut za transformaciju Indije saopštio da zemlju pogađa najveća kriza u vezi sa vodom u istoriji, zbog čega su milioni života u opasnosti. Indija je 13. na listi najugrožnijih zbog nedostatka vode.

PROČITAJTE I: UN pozvale čovečanstvo da se više hrani biljkama a manje mesom


No, nisu u mnogo boljem položaju ni zemlje koje "povlače" 40 odsto raspoloživih voda godišnje, od kojih zavisi trećina čovečanstva. Među njima su Kipar, Turska, Belgija, Andora, Grčka, Španija, Portugalija i Italija. Iz našeg okruženja najugrožnija je Albanija, dok ostale zemlje regiona nisu "na suvom".

I u zemljama koje su, generalno, solidno snabdevene vodama, postoje, međutim, oblasti koje su ugrožene. Tako oblast u Južnoj Africi u kojoj se nalazi Kejptaun ili Novi Meksiko u SAD spadaju u područja kojima opasno preti nedostatak vode. S druge strane, države koje se suočavaju sa velikom sušom, kao što je Saudijska Arabija, mnogo polažu na "reciklažu" vode ili unapređenje u oblasti poljoprovrede.


Trgovina vodom se ubraja u najveće trgovačke šeme u svetu. A bivši potpredsednik Svetske banke Ismail Serageldin predvideo je još 1995. godine da će se ratovi u ovom veku voditi najviše zbog vode. To se zasad, srećom, nije dogodilo, ali nedostatak tečnosti bez koje nema života već uzima danak mnogima na planeti.

DANAS više od dve milijarde ljudi nema pristup čistoj pijaćoj vodi, dok skoro duplo više njih, 4,2 milijarde, nema pristup sanitarnim uređajima. Drugim rečima, svaka treća osoba na svetu ne pije čistu vodu, dok polovina čovečanstva nema sanitarne prostorije. Posledice toga su katastrofalne. Skoro 300.000 dece do pet godina umire godišnje od dehidriranosti i bolesti povezanih sa dijarejom. To znači da 800 dece izgubi život svakog dana.

- Sve veća vrednost vode kao strateškog sredstva mogla bi da ima direktni uticaj na nacionalnu bezbednost i dovede do toga da za mnoge zemlje ona postane crvena linija koju će težiti da zaštite - primećuje Aron Salzberg, doskorašnji funkcioner zadužen za prekogranične vode američkog Stejt departmenta.

SRBIJA USTUPILA 80 ODSTO IZVORIŠTA

U našoj zemlji se od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše svega 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode.

Strane kompanije kod nas upravljaju nad više od 80 odsto izvorišta. Po zakonu ne mogu da budu vlasnici, ali su međunarodne kompanije dobile pravo da eksploatišu mnoge naše izvore, i to na najmanje 15 godina.