DO zvanične penzije Slavoljubu Jovanoviću Cabi, iz sela Maskare, kod Varvarina, ostalo je vrlo malo. To mu ne smeta da sa entuzijazmom mladića svakodnevno, bez radnog vremena, sa puno ljubavi brine o svom rasadniku. To što se njegovo selo pročulo po ružama, što su zašarene njive i bašte u leto, verovatno su najzaslužniji upravo on i njegova lepša polovina Dragica.

Još je njegov otac Životije posadio, priča se, prve ruže u tom kraju, ali su Slavoljub i njegova supruga posao razvili i preneli na potomke. Već četiri decenije sade najlepše čajevke, puzavice, stablašice buketare, koje i danas mirišu po vrtovima širom Srbije, ali i Rusije, Francuske, Italije, Libije, Egipta...


PROČITAJTE JOŠ:
Trista Kuburovića čuva svoje časno ime

Cabine ruže letele su i za Čikago i Kanadu, ali ga i dalje najbolje znaju prestonički cvećari. Na Kalenić pijaci prodavao je 45 godina tek nabrane ruže iz svog i Dragičinog rasadnika.

- Polazio sam sat pre ponoći iz Maskara, u prestonici bio oko jedan izjutra i cele noći na pijaci prodavao ruže. Zorom sam se vraćao kući - priča Caba. - Nosio sam i sadnice i rezano cveće. Nakupci bi sve otkupili, pa raznosili po cvećarama. Ono što ne prodam, ostavljao sam pred cvećarama. Voleo sam da moje ruže stignu do saksija, vaza i dvorišta, da raduju i donose lepe vesti. I srećan sam što se danas za nas dvoje zna od Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, do Makedonije.

Danas Jovanovići pod ružama imaju dva hektara i 20 ari. Ima ih i pod plastenikom ispred kuće, ali i na nekoliko obližnjih njiva. Posao nastavljaju sin i snaja, a nadaju se Jovanovići da će i unuci. Ali, i dalje, njih dvoje, uprkos "krštenici" rado odlaze u rasadnik i nije im teško da obiđu svaki cvetić i urade svaki posao koji je neophodan.

- Tokom avgusta smo ih orezali, bile su u najširem cvatu - kaže nam Dragica, pokazujući prelepe glavice cvetova koje se crvene i bele duž aleja. - Posao krene s jeseni kada se posadi podloga, takozvani divljak. U proleće se okopava, prska, štiti. U avgustu se kalemi. Februar i mart su "zakazani" za orezivanje. Kako kažu, postoje sorte koje su samo za razmnožavanje, a različiti su cvetovi za plasteničku proizvodnju.

Caba i Dragica gaje čajevke, mini-ruže, puzavice, polijante, stablašice, buketare... Najtraženije su već decenijama avelanž, bilo beli, roze ili narandžasti, ali i čuvene bele "akito" ruže, bordo "bakare" ili šarene "hokus pokus".

- Nekada su nam ruže bile jedini posao i nismo mogli da postignemo, ali prošlo je "zlatno doba", pa smo na još četiri i po hektara posadili kukuruz, pšenicu, voće - priznaje Slavoljub. - Dok smo ranije više radili rezane cvetove, danas sve više razvijamo ponudu sadnica, a šaljemo ih i poštom širom zemlje. Najsrećniji smo kada nam stignu odgovori i fotografije vrtova koji se rumene od naših ruža.


GADAFI

- KADA je sedamdesetih čuveni Gadafi bio u Beogradu, svakog jutra njegove telohraniteljke su dolazile po sveže ruže kod mene - priseća se Caba. - Imao je šatore ispred Hotela "Jugoslavija", a četiri devojke iz obezbeđenja su otkupljivale sve moje ruže svakog dana za ukrašavanje njegovih odaja.


PROČITAJTE JOŠ:
Kad policajci kuvaju gulaš

ŠVALERSKO OKO

MEĐU mojim omiljenim ružama je neobična, šarena, žuto-crvena ruža, takozvano švalersko oko - priča nam Slavoljub. - Taj mi je cvet posebno drag, jer su ga pod tim nazivom, koje sam mu ja dao, zvanično krstili u hortikulturi.