SRPSKI planinari osvojili su Lous Pik, najviši vrh jugoistočne Azije. Prvi organizovani uspon 26 naših alpinista u jugoistočnoj Aziji, do 4.095 metara nad morem, kamerom je zabeležio Dragoslav Gogić, jedan od najpoznatijih srpskih planinara, potpredsednik Planinarskog saveza Srbije i dugogodišnji dopisnik RTS iz Kruševca.

Nestvarne prizore planine Kinabalu i Sabaha, jedne od 13 malezijskih država, sa jedinstvenom florom i faunom, kao i mnogobrojne detalje dvonedeljnog boravka u Maleziji, Gogić je "upakovao" u dokumentarni film. Njegova premijera predviđena je za januar, na programima Javnog servisa, a uz dozvolu autora, "Novosti" svojim čitaocima prenose delić foto-svedočanstva spektakularne tropske lepote.

- Planinski vrh Lous Pik bio je izazov sam po sebi - govori Gogić. - Samo da je on osvojen, čini mi se da je vredelo 26 sati puta iz Srbije, preko Dohe, Singapura i Kuala Lumpura. Naš cilj je bio težak za penjanje, jer planina od granitnih ploča izranja iz džungle. Izabrali smo i sušni period, ali to podrazumeva od dva do tri sata kiše dnevno, dok je vlažnost u vazduhu gotovo uvek 80 odsto. Kada padne kiša, na planini je vodopad.

Zahtevan uspon, prema rečima našeg sagovornika, trajao je dva dana. Posle šest kilometara i šest sati hoda, članovi ekspedicije, u organizaciji Planinarskog kluba "Ekstrim samit tim", sa 1.800 metara su se popeli na 3.250. Posle kratkotrajnog sna u planinarskom domu, u dva sata ujutro krenulo se prema vrhu. Gotovo četiri sata hoda, i uz povremeno pridržavanje za užad kao obaveznu bezbednosnu meru zbog izuzetne klizavosti terena - stiglo se do vrha. Prelazak poslednjih 2,8 kilometara bio je posebno naporan.

- Na vrhu istovremeno može da bude samo pet planinara - objašnjava Gogić.

PROČITAJTE I:Susret sa istorijom: Kako je preteča mobilnih telefona osvajao našu prestonicu

- Zato smo čekali da se malo razvedri. I tada smo jasno, kao na dlanu, videli Južnokinesko more i Filipine. Bio je to pogled kao iz bajke. Ni silazak sa Lous Pika nije bio nimalo lakši, jer vlaga izaziva temperaturne šokove. Najviše 120 ljudi može se naći na planini u isto vreme, pa je naša ekspedicija rezervisala svoja mesta pre pola godine.

Živi svet Malezijskog poluostrva

Naš sagovornik je, kako kaže, snimao sa tri kamere. Na planini je nosio kameru srednje veličine, veliku je koristio za TV reportaže, a specijalnom kamerom je snimao pod vodom.

- Zabeležili smo i 12 kilometara raftinga rekom Padas kod sela Pangi, ronjenje u Južnom kineskom moru, a imao sam sreće i da snimim mnogobrojne muzeje, galerije, i selo Mari Mari, u kom je predstavljena rekonstrukcija života starih plemena Dosu i Murut, nekadašnjih lovaca na glave - otkriva, za "Novosti," Gogić. - Snimili smo, takođe, i "Glen Igl", jednu od najboljih karidohirurških klinika u tom delu sveta. Poseban doživljaj bila je poseta Bandaraji, najvećoj džamiji na Borneu, kao i snimanje dva tradicionalna venčanja.

Dragoslav Gogić


PLANINE U 50 DOKUMENTARACA

PLANINSKI vrh Lous Pik je čak 37. o kom je Dragoslav Gogić snimio dokumentarni film. Tokom bogate karijere koja na RTS traje 28 godina, snimio je čak 50 dokumentaraca, a osvajao je i snimao vrhove na Tibetu, Kavkazu, Alpima, Araratu, Sijera Nevadi, Kilimandžaru, Damavandu... Iz Malezije je doneo gotovo 12 sati materijala, koji ovih dana ulazi u montažu dopisništva RTS u Kruševcu.


MAJMUNI SA "SURLOM"

U DOKUMENTARNOM filmu će, kako najavljuje Gogić, osim uspona, biti i kadrovi iz džungle Nabal, sa farmi leptirova i krokodila, gde živi 290 endemskih vrsta, kao i mnogo neobične i unikatne flore i faune. Kamerom je uspeo da "ulovi" i proboskise, jedine majmune sa surlom (na slici), koji žive u Maleziji u regiji Kota Belud. A uz sve to, snimio je i cvetanje reflesije, najvećeg pojedinačnog cveta na svetu, koji u prečniku dostiže metar, a teži čak 11,5 kilograma.