Bledunjava koža, prazan pogled i ukočena poza - standardna je fotografija nastala u viktorijansko doba, ali ne iz razloga što su se bojali da se slikaju, već zato što su na fotografijama bili mrtvi.

Poznate kao posmrtne fotografije, nekada su bile vrlo popularne. Njima su hteli da ovekoveče pokojnika, a fotografija je bila puno jeftinija od izrade portreta.

Smrt je sama po sebi traumatičan događaj, a oni su uspeli da je učine još više uznemirujućom. Naime, porodica bi preminulog obukla u svečano odelo, napravili mu frizuru, naneli mu rumenilo i širom bi mu otvorili oči.

PROČITAJTE JOŠ - Voditeljka uživo prenosila svoj mamogram, kameru nije gasila ni kada se suočila sa užasom (VIDEO)

Ponekad bi tela pokojnika stavljali u poze tako da deluju živo - u fotelji ili na stolici, podbočeni knjigama i slično.

Još bizarnije, na tim fotografijama znala je da pozira i čitava obitelj s mrtvacem, a najlepšim su se smatrale fotografije preminulih beba koje su delovale kao da spavaju.

Te fotografije su bile najmorbidnije, jer su braća i sestre pokojnika bili prisiljeni da poziraju, kao da se ništa neobično ne događa, piše BBC.

Sredinom 1800-ih fotografija je postala sve popularnija i pristupačnija, što je dovelo do memento mori fotografskog portreta. Kako se broj fotografa povećavao, cena njihovih usluga je padala, a portreti smrti postajali su sve popularniji. Često je to bila i prva i jedina fotografija na kojoj bi se porodica pojavila.

Te fotografije trebalo je da služe kao uspomena na voljene.