Bivši austrijski diplomata Albert Roan, koji je prošle nedelje preminuo, ući će u istoriju kao neko ko je dao svoj doprinos rasparčavanju Srbije i koji je radio suprotno neutralnosti Austrije, jer je de fakto sprovodio spoljnu politiku NATO-a, ocenio je šef Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Švehatu David Šokinger.

Šokinger, koji je i portparol Austrijsko-srpskog pokreta solidarnostiu, istakao je u komentaru na pisanje austrijskih medija povodom smrti Roana, čija je uloga u tim tekstovima veličana, da će Roan na Kosovu zasigurno dobiti počast, možda čak i spomenik u Prištini, ali ne i od ljudi koji vole mir i neutralnost.

On je naglasio je da je dugodišsnji austrijski diplomata radio u korist nezavisnosti kosovsko-albanske države.

Podsetio je da su preci Roana bivši francuski plemići koji su pobegli od revolucije u Habsburšku monarhiju, kao i da je on ušao rano u diplomatsku službu.

Najveći skok u karijeri, ukazuje Štokinger, Roan je napravio kada je postao šef kabineta generalnog sekretara UN i bivšeg oficira Vermahta na Balkanu Kurta Valdhajma.

Roan je sledio tradiciju konzervativne Narodne partije Austrije (OVP), odnosno njenih diplomata koji su imali jasan antijugoslovenski, posebno antisrpski stav, podvlači Štokinger.

Podsetio je daje Alojz Mok, ministar inostranih poslova iz redova OVP, bio veoma kativan u lobiranju za međunarodno priznanje slovenačkog i hrvatskog separatizma.

Pročitajte još - Preminuo Alber Roan


"Beč je s Bonom tada igrao ulogu razbijača Jugoslavije na međunarodnom planu. Beograd je već tada stigmatizovan kao loša strana. I pored upozorenja kancelara Franca Vranickog da se Beč treba ponašati uzdržano po pitanju politike priznavanja, konzervativan diplomatija je prednjačila. A rezultat je poznat - podgrejan je separatizam do otvorenog građanskog rata, jer su se naiconalisti u Ljubljani i Zagrebu osećali podržani", objasnio je Štokinger.

Tu tradiciju, dodao je, sledio jke Roan, koji je pored Martija Ahtisarija bio specijalni izaslanik za rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije.

"Kada su 2006.u Beču vođeni pregovori pod posredovanjem Roana i Ahtisarija, svim pažljivim posmatračima je bilo jasno u kom smeru idu. Na kraju treba da nastane nezavisna država Kosovo. Srpski pregovarački tim se u više navrata pokretao i pravio konkretne predloge kako bi moglo izgledati konačno rešenje. Prdložena je dalekosežna autonomija za kosovske Albance, po uzoru na Južni Tirol. Srbiji nikako nije odgovarala nezavisnost, i to iz mnogo dobrih razloga. Međutim, posrednici su od početka odbijali da prihvate srpske predloge, i nije bilo nikakvih pregovora, već samo jedna farsa", podvukao je Štokinger.

On ističe da je farsa u Beču bio logični nastavak Rambujea i podsetio da se u tim pregovorima Roan ponašao arogantno prema predstavnicima Srba sa Kosova, i da nije delovao neutralno, već se isticao kao "arhitekta države na Balkanu".

Takođe je naveo da su ti pregovori okončani bez rezultata, i da je Priština jednostrano 2008. proglasla nezavisnost, i da bi se to moglo objasniti time da su kosovsko-albanski političari ponašanjem posrednika UN bili ohrabreni na takvo delovanje.

"Roan u svojoj ulozi ni u kom slučaju nije delovao u skladu s dokazanom politikom neutralnosti Austrije. Bivši socijalistički kancelar Bruno Krajski, koji je bio jedan od arhitekata samostalne i neutralne spoljne politike Beča, verovatno bi se okrenuo u grobu zbog uloge austrijske diplomatije u razbijanju Jugoslavije i antisrpske kampanje. Od početka 1990-tih je austrijska spoljna politika prema Beogradu nastavila tamo gde je stala 1914. godine. Od 1990. se ta politika dosledno nastavljala nezavisno od sastava vlade - 1991. ofanziva priznavanja Slovenije i Hravstke, 2006. statusni pregovori u Beču, 2008. priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, pa sve do želje da se Kosovo primi u Interpol prošle godine", podsetio je Štokinger i ukazao da ta priča još nije završena.