UPOTREBA albanskog jezika u institucijama i organima države na čitavoj teritoriji Makedonije je proširena novim Zakonom o upotrebi jezika, koji je danas izglasan u Sobranju. Ovim glasanjem, albanski jezik je, pored makedonskog, postao službeni jezik u Makedoniji i koristiće se u komunikaciji građana u svim institucijama u državi, čime je vlada Zorana Zaeva ispunila jedan od ključnih zahteva albanskih političkih stranaka.

- Uniforme policije, vatrogasaca, zdravstvenih radnika u Skoplju i jedinicama lokalne samouprave u kojima najmanje 20 odsto građana govori službeni jezik koji nije makedonski, biće označene na makedonskom jeziku i ćirilici, kao i na jeziku koji govori najmanje 20 odsto građana Makedonije - navodi se u ovom zakonu. Takođe, knjižice i kovanice će sadržati simbole koji predstavljaju kulturno nasleđe te zajednice.

PROČITAJTE JOŠ: Makedonija: Albanski službeni jezik?

Tako će se albanski jezik naći, osim na policijskim uniformama, i na dokumentima i poštanskim markama.

Za taj zakon je glasalo 69 od 120 poslanika. Nijedan od poslanika nije glasao protiv ovog zakona, ali u skupštinskoj sali nisu bili prisutni poslanici opozicione VMRO-DPMNE, koji sednice parlamenta bojkotuju zbog hapšenja nekolicine zvaničnika te stranke.

Protiv tog zakona svojevremeno se izjasnio predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, ali on sada treba da ga potpiše. Zasada, međutim, nema naznaka kako će Ivanov reagovati, ali je krajem decembra, u godišnjem obraćanju naciji, rekao da zakon podriva unitarnost Makedonije. Sličan stav Ivanov je imao i prilikom izbora Taljata Džaferija za predsednika Sobranja, ali je posle američke intervencije dramatično ublažio retoriku.

Pristalice SDSM Zaeva posle proglašenja izbornih rezultata u decembru

Ukoliko, ipak, Ivanov odbije da potpiše ovaj zakon, čitava procedura se vraća u Sobranje i za njegovo usvajanje će biti potrebna dvotrećinska podrška poslanika, uključujući i izvestan broj glasova VMRO-DPMNE.

Istovremeno, Makedonija se bavi još jednim važnim pitanjem, nastavkom pregovora sa Grčkom oko imena. I pored napora zvaničnika obe države da sve u vezi s razgovorima oko spora o imenu Makedonije ostane daleko od medija kako bi se izbegle tenzije u javnosti obe države, sudeći prema diplomatskim aktivnostima pregovori ulaze u završnu fazu.

Pošto se oglasio Sinod Grčke pravoslavne crkve koji odbacuje i pomisao o priznavanju severnog suseda pod imenom Makedonija u bilo kom obliku, ovoj opciji priključila se i grčka dijaspora. Analitičari veruju da ovakva situacija brine grčku vladu koja se plaši da bi sve moglo da dovede i do nemira na ulicama. Uostalom, jedan broj organizacija je najavio održavanje protestnog mitinga 21. januara u Solunu.


TIHO, TIŠE...

VLASTI u Atini zbog celokupne situacije i pogotovu zbog stava Svetog sinoda Grčke crkve, žele da u ovoj fazi razgovora sa Skopljem oko spora zbog imena, sve bude diskretno. I upravo zbog toga, današnji sastanak dvojice ministara spoljnih poslova, Nikosa Kocijasa i Nkole Dimitrova, održan je na nepoznatoj lokaciji, uz medijsku tišinu i nije bilo poziva novinarima.