DUGO se književnik Čedo Baćović dvoumio kako da iz duboke tame na svetlo dana, pred sebe, ali i čitaoce, iznese onaj deo života vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša, Lovćenskog tajnovidca, o kome se i danas nagađa ili šapuće. Priređujući knjigu, kako kaže, smatrao je da nije jeres otvoriti priču - Njegoš i žene, a da ličnost tvorca "Noći skuplja vijeka" ne bude ni najmanje osenčena.

BAĆOVIĆ smatra da vladika Rade zaslužuje da bude osvetljen i sa te, manje poznate strane, jer kako napisa Milovan Đilas u studiji "Njegoš - pjesnik, vladar i vladika": "Ništa ljudsko nije bilo tuđe vladici Radu".

- Rukopis predstavlja mozaik sačinjen od radnih zapisa, predanja, kratkih priča i anegdota, a koji dosta uverljivo i plastično prikazuju pesnika "Gorskog vijenca" kao čoveka od krvi i mesa. Uostalom, i sam Njegoš će u jednoj prilici kazati: "Teže je biti čovjek nego vladika". Poznato je da je Rade Tomov zanosio ljude svojom lepotom, a Rus Kovaljevski beleži da je vladika obrazac muške lepote. Tokom boravaka u Rusiji, prilikom zavladičenja, mladi Rade kao ošamućen gledao je sjajni Petrograd, taj čudesni grad na Nevi, dok su mu ruci prilazile prekrasne ruske kneginje i grofice, i one očarane Njegoševom lepotom. Jedna od njih, zabeleženo je i njeno ime - Orlova Čemenska, poslala mu je dar - veliku svotu novca. Da li je tu bilo neke iskre, ne znamo, i po svoj prilici, nećemo nikad ni saznati - kaže, u razgovoru za "Novosti", Baćović. - Mladi crnogorski vladar ostavljao je jak utisak svuda gde bi došao.


PROČITAJTE I: NEVEROVATAN EKSPERIMENT GIMNAZIJALACA: U vasionu poslali balon sa kosom da bi ukazali na štetnost radijacije



NAŠ sagovornik podseća na narodne reči da niko ne može sakriti - siromaštvo, kašalj i ljubav. A kako se crnogorski vladika rvao sa telesnom gladi i strasti?

- Dokumenti o Njegoševom ljubavnom životu više su se utirali no bilo koji dokumenti crnogorskog života. Utirali su se sami, jer su činjenice bile posejane na sve strane. Utirali su ih ljudi, jer je vladika bio vladika, jer se dobar glas Petrovića morao čuvati. Štaviše, na Cetinju je važio zakonik, koji je potpisao vladika, a koji je propisivao smrtnu kaznu ako se mimo braka "učini dijete". Pisao je vladika o takvom jednom slučaju, u Kotoru, "radi đevojke Dafine, kojoj je neki Stijepo Franićević nasilnim načinom uzeo vijenac, ili da reknem, koju je rastljenio". A vladičine ljubavi nisu bile ni ljubavi života, ni ljubavne veze, nego kurjačka glad i zasićenje. Kad nije mogao drugo, on je, kako kaže narodna izreka: uz Anđu oči prislanjao. Kad je mogao, nezasito je "gledao lepotu" - priča Čedo Baćović.



Najveći pesnik našeg jezika ni 168 godina posle smrti ne prestaje da zaokuplja pažnju kako običnih ljudi tako i istoričara, naučnih radnika raznih profila, sve do pesnika, prozaista i publicista, a tako će biti do kraja veka i sveta.


VOLI ŽENE

"Žalili se Crnogorci vladici Radu na serdara Jovana i tražili da ga raščini.

- Zašto... sudi li pravo?

- Sudi.

- Prima li mito?

- Ne, gospodaru.

- Je li junak u ratove?

- Jest, ka i jedan Crnogorac.

- Pa šta je onda, ljudi božji?

- Ama, nekako gospodaru, sve nam se čini da nije za taj posao. Voli puste žene, mimo ostalog čovjeka. Milije mu je viđeti lijepu mladu nevjestu nego najboljega Crnogorca.

- Bogami - odgovori vladika - ni drveta bez grane, ni čovjeka bez mane. Radi toga uzroka ja ga ne mogu smijeniti nikako."