ORLOVIĆI, Milići - Dubljevići! Ovako bi se "u cugu" mogla saopštiti geneza pivskog bratstva Dubljević iz istoimenog sela u prelepom krajoliku na visini od oko 1.425 metara, nad kanjonom Pive dubokom oko 750 metara. Lakše je bilo složnom bratstvu da za 365 dana u selu podigne crkvu posvećenu ostroškom čudotvorcu nego njihovom Ristu (85), profesoru, koji je godine života ostavio šarajući vremešnim očima po knjigama i raznim dokumentima, da napiše knjigu o Dubljevićima, njihovom poreklu, životu i običajima.


PROČITAJTE JOŠ -"Pitali su me gde mi je Hitler": Subotičanka Marlen Ditrih ima muke zbog imena, ali pravi torte kao iz bajke


I upravo ovih dana retko dobro delo ugledalo je svetlost dana, na radost autora i brojnih Dubljevića razasutih po "bijelom svijetu". A koreni su im sa Kosova, iz bratstva Orlovića. Prema podacima do kojih je došao Risto Dubljević, u Crnoj Gori ima čak 26 bratstava koja vode poreklo od Orlovića.

- KAD su počele rodoslovne monografije u Crnoj Gori, ocenio sam da je to dobro i da su to dokumenti koji potkrepljuju saznanja o jednome bratstvu i koji ga čuvaju od zaborava. Nisam pomišljao da ja to uradim, jer imam mnogo godina pa sam se bojao da će me bolesti koje imam i godine savladati - i da će monografija ostati nenapisana. Dogovor da se napiše knjiga pao je na sastanku sa našim bratstvenicima Popovićima sa Žabljaka, iz Tepaca, ovde u Dubljevićima. Ispalo je na tom sastanku da ja najviše znam predanja o Popovićima i Dubljevićima i tada su uspeli da me ubede da uradim knjigu. To je iziskivalo mnogo posla, jer je trebalo obići sva ona mesta u bivšoj Jugoslaviji u kojima žive Dubljevići, kameru da se snime naselja, kao i razgovori sa brojnim sagovornicima - priča, za "Novosti", Risto Dubljević, koji upozorava da bez prošlosti nema sadašnjosti a ni budućnosti, neimerno zahvalan za pomoć Draganu Kostadinovom koji mu je bio "desna ruka", ali i pukovniku Dobroslavu Bajoviću koji je slikao lokalitete i time značajno doprineo kvalitetu knjige.

Kada se posle nekoliko godina ceo materijal našao kod Rista Dubljevića, i ostalo samo da se štampa, neočekivano su iskrsli finansijski problemi.

- Obećalo mi je bilo Udruženje Pivljana u Podgorici da će mi štampati knjigu, ali je za taj posao tražilo 5.000 evra! Nisam imao, pa sam odustao. Ali ne za dugo, jer sam našao čoveka koji će je štampati za mnogo manju sumu od prve, tako da se ona pojavila zahvaljujući Mišu Kneževiću - ističe naš sagovornik.

Risto Dubljević

POPUT mnogih drugih bratstava, i Dubljevići su bili deo velikih seoba sa Kosova po srpskim zemljama. Čitaoce Risto vodi preko Gacka i Velimlja do Bjelica, u Katunskoj nahiji, teren koji je bio čvrsta brana turskim osvajačima. Tu su se naseljavale izbeglice sa Kosova, spremne da se kad-tad osvete Osmanlijama. U Bjelicama, selu Ljeskovi Dub (danas Resna) ugnezdili su se Orlovići, koji su morali da promene prezime kako Turci ne bi saznali za njih. Primili su prezime Milić, a kada su Turci saznali za taj čin, krenuli su u pohode, a najveći je bio Đuprilića vezira 1714. godine, gde se junaštvom sa svojim Milićima istakao čuveni Milija. Milići su staro crnogorsko bratstvo koje je istorijski poznato u Crnoj Gori i uvek su imali vojvode i serdare, sveštenike i prosvetitelje.

- Kad je Jugoslavija u Drugom svetskom ratu poslala vojnu eskadrilu na Sofiju da je bombarduju, u jednom od aviona bio je i podoficir Milić, pilot. I kad su se vratili sa toga zadatka, trebalo je da predaju mašine u Beograd. On nije hteo da avion padne u ruke Nemcima nego ga je odvezao u Bjelice, u jednu zapodinku gde je bilo nemoguće da tu može da sleti helikopter, a kamoli avion. Ali se on spustio! I taj avion je tu strunuo. Još ima olupina koju je pojela rđa. Tog našeg Milića, koji je bio u partizanima, ubio je Sava Kovačević Mizara. Izveo je njega i jednog saborca iz stroja samo zato što su imali na sebi podoficirsku uniformu bivše Jugoslavije - priča profesor Dubljević.

ŠIROKI su tragovi Dubljevića. Razgranalo se stablo ovog bratstva po zemaljskom šaru. Ima ih svuda, čak i u Indiji! Od njih su Rnjezi, Brstojevići, Obućine, Cincari iz Sarajeva, Tomići iz hercegovačkog sela Jugovići...

Dragan Dubljević koji je mnogo doprineo tome da se pojavi ova knjiga, priznaje da je reč o kapitalnom delu - spomeniku.

- Ona je još više uzdigla naše bratstvo. A sve je počelo kada smo u selu podigli Hram Svetog Vasilija Ostroškog. Ristovo delo nije završeno, već je ono dobar temelj za buduće naraštaje Dubljevića - poručuje Dragan Kostadinov.


OD MITRA DO MEHMEDA

U Mostarskom blatu žive Dubljevići muslimanske vere. Još se priča o dvojici braće - Bošku i Mitru, koji su od krvi pobegli i spas pokušali da nađu u Mostaru. Morali su da se jave begu koji se zvao Munir Topalović, od koga su tražili da ih pusti da nađu mesto za život. Beg pošalje Boška do Mostarskog blata, gde je bila poljana na kojoj je kuću mogao da napravi, dok je mlađeg, Mitra, koji je bio izuzetno lep, ostavio da mu bude čivčija.

- Beg je imao četiri kćeri, od kojih je najmlađa Đulka bila lepotica u mostarskom sandžakatu. Zaljubi se devojče u našeg Dubljevića, ašikovali u jednoj dolini koja se danas zove Vlaška dolina. Kad je beg saznao za tu ljubav, hteo je da ubije Mitra, ali mu je ćerka zapretila da će ona dići ruku na sebe ako bilo šta loše uradi Mitru. Tuga se uselila u život Đulke, koja se zatvorila u kuću sve dok jednog dana nije pozvala majku i zamolila je da od oca zatraži da ona pođe za Mitrom. Majka posluša ćerku, i posle mnogo muke ubedi Munira da prihvati Đulkinu želju. On pristade, ali pod uslovom da Mitar primi islam, što je ovaj prihvatio, uz obavezu da mu ostavi prezime. Tako je Mitar postao Mehmed prihvatajući uslov da svakom drugom muškom nasledniku da ime Mehmed - priča Risto Dubljević.