NEMA mnogo serija u 21. veku koje su ostale tako duboko urezane u popularnu kulturu kao "Ljudi sa Menhetna" (ponovo ih gledamo na Novoj S). I četiri godine posle poslednje epizode, stručnjaci se slažu da je saga o marketinškoj agenciji uticala na američko društvo kao gotovo nijedna serija posle "Sajnfelda".

Moda, šminka i uređenje enterijera samo su neke oblasti na koje je serija, premijerno emitovana u julu 2007. pod sloganom "Tamo gde leži istina", uticala. Muškarci su odjednom počeli da nose cigaret odela sa uskim kravatama, a priča se da je "Pradina" revija za jesen 2010. bila inspirisana kostimima iz serije. Industrija optičkih pomagala takođe je imala posla, jer su postali traženi okviri za naočare koje su nosili junaci. Vintidž stil u uređenju enterijera doživeo je renesansu.

U čemu je tajna zavodljivosti serije koja se, posle sedam sezona i 92 epizode, završila u maju 2015. godine? U sagi smeštenoj u šezdesete godine 20. veka, pratimo privatni i poslovni život junaka, ali istovremeno gledamo i kako se Amerika menja, a ponovo je pokrenuto pitanje položaja žena na radnom mestu. Upravo je i istorijska tačnost, a ne samo scenario, gluma i režija, razlog zbog kojeg su "Ljudi sa Menhetna" hvaljeni. A svi razlozi da serija ne uspe bili su tu: svi puše i piju, radnja je spora, smeštena u epohu (koja tada nije bila popularna), a ni likovi nisu bili naročito dopadljivi. Na kritike da junaci u svakom kadru imaju cigaretu, autor Metju Vajner je rekao:

- Da smo radili šou bez pušenja, to bi bila smejurija. Bilo bi lažno.

Pročitajte još - Kraj serije ''Ljudi sa Menhetna''

Tajna uspeha leži, možda prvenstveno, u glavnom junaku Donu Drejperu. U poslovnom smislu surov, u moralnom problematičan, u emocionalnom distanciran, ovaj zgodni kreativac koji sabotira svoju sreću kroz niz zavisnosti magnetskom privlačnošću prikucao je gledateljke (i gledaoce) za male ekrane.

Vajner ga je zamislio kao heroja koji je sam sebe stvorio, ali heroja sa tragičnom greškom. Kada se na audiciji pojavio Džon Hem, Vajner je video glumca koji stasom podseća na Gregorija Peka, Kerija Granta i stari Holivud. I odmah je znao da je dobio svog Dona. Hem, koji je dobio nagradu Emi i dva Zlatna globusa, priznao je da ga je ovo iskustvo lično i profesionalno promenilo. Nedavno je u jednom intervjuu izjavio da bi u eri pokreta Me Too, posvećenom borbi protiv nepravednog tretiranja žena, Don bio žestoko kritikovan.


- Njegovo ponašanje je na toliko nivoa za žestoku osudu, ali i za divljenje. Bio je i grozan i divan prema Rodžeru, Beti, Pitu, Pegi. On je komplikovan momak. Roba s greškom - rekao je Hem.

Ženske junakinje takođe su bile izvor inspiracije. Sve žene su odjednom htele da se oblače kao Beti Drejper (Dženueri Džons) ili da postanu crvenokose kao seksi sekretarica Džoan Holovej (Kristina Hendriks). U nekoliko navrata bilo je reči o spinofu. Po jednom scenariju, nastavak bi se dešavao u savremeno doba. Ali s obzirom na činjenicu da je radnja smeštena u šezdesete, svi likovi bi bili mrtvi. Bilo je razgovora i o spinofu sa Pegi Olson (Elizabet Mos), ali ni to se nije desilo.

Dok se neki eventualni nastavak ne snimi, ostaje zabeleženo da su "Ljudi sa Menhetna" osvojili mnoštvo nagrada, pa i 16 Emija i pet Zlatnih globusa. Da su se upisali u istoriju kao prva serija sa kablovske televizije koja je nagrađena Emijem. I da su, što je možda najvažnije, ostavili trag u srcima gledalaca.

DUG PUT DO USPEHA

OD ideje do realizacije prošla je skoro čitava decenija. Još 1999, Metju Vajner je svaki svoj slobodan trenutak posvećivao analizi šezdesetih, istražujući kako su se ljudi oblačili, kakve su im bile kancelarije, šta su jeli, pili. Zatim je 2001. napravio prvu verziju serije o osoblju reklamne agencije, ali scenario niko nije kupio. Tada je Vajnera pozvao Dejvid Čejs da radi kao scenarista na "Sopranovima". Tek 2005. godine kablovski kanal AMC, koji do tada nije radio serije, kupio je "Ljude sa Menhetna".