GLUPOST karijere napravio je Zoran Mirković. Nije uspeo da se iskontroliše posle psovke Roberta Jarnija, uhvatio ga je za "ja.." i zaradio crveni karton u 43. minutu kod 2:1 za Jugoslaviju. Kad je izlazio, izazvao je dodatan bes Hrvata pokazujući im tri prsta. Navijači su ga te noći u Beogradu dočekali kao junaka, ali ko zna šta bi bilo da smo izgubili... Teško bi mu neko oprostio.

- Ostavio sam drugove na cedilu, bili su u paklu - pričao je tada Batica. - Bog me je na kraju spasao, ali ću ostati dužnik svim reprezentativcima do kraja života.

Dugo su mu oči bile pune suza. Preživljavao je pakao u svlačionici, osluškivao, nadao se u društvu ekonoma Stanka Nikolića, čuvenog Lale. Laknulo mu je kad smo prošli, ali...

- Nisam gledao utakmicu, bilo je to mojih najdužih 45 minuta u životu. Kada sam čuo da se sve srećno završilo bio sam van sebe od sreće. Drhtao sam. Strašno mi je bilo teško. Ponavljam, napravio sam glupost. Treba me ubiti.

Albert Nađ je pokušao da dočara kako je Mirković sve preživeo:

- Mislim da je za tih 45 minuta izgubio 5-6 kilograma. Kao da se osušio.

Sećam se da sam ga sreo kasnije na aerodromu. Kupovao je nešto u fri-šopu, prodavačica ga je pitala da li da mu vrati kusur u nemačkim markama, švajcarskim francima...

- Ma kako god hoćeš, samo nemoj u tim vašim vevericama - ispalio je Mirković, misleći na kune.