FUDBALSKU reprezentaciju Srbije je prema zvaničnim procenama FSS u nedelju po podne, na meču sa Ukrajinom, na stadionu "Rajko Mitić" gledalo 4.457 navijača. Prema proceni izveštača sa ovog meča, bilo ih je jedva 3.000. Ako verujete piscu ovih redova, na južnoj tribini je bilo 178 ljudi, na severnoj 232! U "glavu". Dok nam ove brojke "zveče" ispred očiju i ušiju, mnogo je bolnija istina koja se krije iza sledećih pitanja: gde su nestali navijači fudbalske reprezentacije Srbije? Zašto je narod okrenuo leđa "orlovima" koje gleda sve manje ljudi.

Odgovore na mnoga pitanja mi možemo u raspravama da tražimo do sutra, ali se oni kriju iza sledećih činjenica: Fudbal možda jeste najpopularniji sport i u Srbiji (kažemo, možda), ali aktuelni fudbalski sistem u istoj toj Srbiji kreira ambijent koji se reflektuje na broj gledalaca na utakmici u kojoj smo teoretski i dalje bili živi, u kojoj nam je bila potrebna pobeda i makar remi Portugalaca u Luksemburgu. Nije se desilo ni jedno ni drugo.


PROČITAJTE JOŠ:
Evo u čemu je, još, prednost fudbalske Ukrajine nad Srbijom (VIDEO)

Ali, ono što se nama godinama dešava iz vikenda u vikend u sopstvenom dvorištu, u Superligi, u Prvoj ligi, u raznim nižim ligama, verovatno je uzrok pustoši na tribinama. Tamo se žmuri na skandalozne sudijske greške, na stvari protiv zdravog razuma, na scene koje obesmišljavaju sportsko viteštvo i dovode celo takmičenje na ivicu regularnosti. Takav ambijent u domaćem klupskom fudbalu je praktično porodio onu sumornu sliku u nedelju po podne. Sliku od koje bi se svaki navijač, čak i fudbalski manje bitne nacije, zabrinuo ili postideo. Hoćemo li i mi? Hoćemo li pogledati u oči sebe i u događaje koji nam se iz vikenda u vikend, kao na traci, odvijaju ispred nosa?