KADA su medalje počele da se ređaju, pre nekoliko godina, rekao sam da mi nedostaje još samo olimpijsko odličje da zaokružim priču na klupi i da se povučem. Međutim, kad god se približava novo takmičenje, javljaju se isti elan, želja, motiv za rad... Kada to bude nestalo, neću više raditi ovaj posao, jer bi bilo glupo da zauzimam mesto nekome ko je željan dokazivanja.

Ovako, za "Novosti", priča Zoran Terzić (53), tvorac najvećih uspeha ženskog odbojkaškog nacionalnog tima, koji će na kraju ovogodišnje reprezentativne akcije zvanično proslaviti punoletstvo na reprezentativnoj klupi. Može da se pohvali da je ekipa odbojkašica koju predvodi aktuelni svetski i evropski šampion, a bitan podatak u njegovoj biografiji je i to što je za prethodnih 18 godina Srbija svoje odbojkaške vitrine obogatila sa ukupno sedam medalja sa najvećih takmičenja (zlato i bronza na SP, dva zlata, srebro i bronza na EP, srebro sa OI u Riju).

PROČITAJTE JOŠ: ODBOJKAŠICE LETE U TOKIO: Srbija obezbedila vizu za Olimpijske igre!

- Kada sam 2002. počeo da radim kao selektor, razmišljanje o osvajanju Evropskog prvenstva bilo je u domenu naučne fantastike, a kamoli Svetsko prvenstvo. Definitivno, situaciju u kojoj smo sada nisam mogao ni da zamislim ni da sanjam. To je bilo neko drugo vreme. Tada je za nas uspeh bilo samo učešće na velikim takmičenjima. I sad, kad pogledam, nisu naši podvizi medalje, već kontinuitet koji smo ostvarili. Svuda smo bili prisutni...

AKO SE DEČKO NE JAVI... SPECIFIČNOST rada sa devojkama Terzić je pokušao da objasni na zanimljiv način: - Neke stvari sa strane utiču više na dešavanja na terenu nego što je to slučaj kod muškaraca. Ako se momak nije javio tog dana na telefon, problem je. Ako se javio pa nije bio baš srećan i radostan, opet imamo problem. Malo karikiram, naravno. Devojke su emotivnije kad je u pitanju odnos sa publikom, trenerom, kad je nepravda na utakmici... Mnogo više vremena im treba da se vrate u normalu kad ih nešto poremeti.

o Niste mogli ni da pretpostavite da će vaš staž biti ovako dug?

- Nekad mi je to bio kompliment, a sad shvatam da sam mator. Sledeće godine su OI, onda 2021. EP u Beogradu. To će biti moja 20. sezona na klupi. Voleo bih da, na desetogodišnjicu osvajanja evropskog zlata u našem glavnom gradu (2011), bude isti ishod. Nisam mislio da ću ovoliko ostati, ali Savez, i kada nije bilo vrhunskih rezultata, nije lomio preko kolena, imali su razumevanja i videli su da sve ide svojim tokom.

o Potvrda da sve ide kako treba je i olimpijska viza za Tokio, koja je obezbeđena iz prvog pokušaja?

- Sada smo mnogo mirniji, jer bi naredne kvalifikacije u januaru bile problematične. Da nismo uspeli, sada bismo u avgustu otišli sa tegom na EP. Ovako, idemo u Tursku u najjačem sastavu koji imamo na raspolaganju i nadamo se najboljem rezultatu.

o Sve što su odbojkašice do sada postigle dovodi ih u najuži krug favorita za najviši plasman na OI narednog leta?

- To zlato je definitivno nešto što nedostaje, ali neozbiljno je pričati na tu temu. Ako pogledate žensku odbojku, nema ekipe koja dominira. Brazil je dva puta zaredom bio olimpijski prvak, a nikad svetski. Kina je poslednjih godina najbolja na svetu. O Rusiji, Italiji, SAD, Japanu, Holandiji, Turskoj da ne govorim... Osvajanje OI je naša najveća želja, ali ako odemo sa pogrešnim razmišljanjem, može da se desi da se borimo za bronzu i - šta onda? Da ne izađemo na teren jer je treće mesto bezveze.

PROČITAJTE JOŠ: Srpske odbojkašice: Sada što bolje da se spremimo za Evropsko prvenstvo

o Kao glavna karika u vašoj "ekspediciji" izdvojila se Tijana Bošković...

- Ona je talenat kakav se retko pojavljuje. Pružio sam joj šansu veoma rano, već na SP 2014, kada je imala 17 godina. Bio sam ubeđen da je treba pustiti da igra da bi što pre došla na nivo da može da bude u postavi reprezentacije. Dati njoj priliku bilo je zapravo pravo ulaganje za budućnost. Rizik nije postojao. Od izuzetnog značaja za tim je i Maja Ognjenović, kapiten i moja produžena ruka. U isto vreme, dizač na zalasku karijere koji trenutno nema pravog naslednika. Bojana Živković i Ana Antonijević su igračice koje su bez problema zamenjivale Maju. Sa Bojanom, koja je izuzetan tehničar, bili smo evropski prvaci, i to veoma lako, pa ako nam se pojavi igračica kao ona, biće fantastičan uspeh. Maja je specifična, igrač koji se retko rađa. Mnogo toga radi na šmek, na talenat, na trenutnu inspiraciju. Nemamo tehničara koji podseća na njih.

BEZ ODMORA 16 GODINA KANCELARIJA cenjenog stručnjaka radi „non-stop“. -Ako želite da budete najbolji na svetu u nečemu, onda morate da žrtvujete potpuno privatan život, koji god da je posao u pitanju. To je normalno, jer je drugačije nemoguće ostvariti takve uspehe. Poslednjih 16 godina odmor ne postoji, to je teška reč za mene, čak i zabranjena – uz osmeh će Terzić. – Mora da se radi 365 dana u godini. Završi se jedna sezona, počinje druga. Stignem nekad samo neke obaveze da pozavršavam.

o Nije samo pozicija dizača ta koja vas plaši kada je budućnost naše odbojke u pitanju?

- Retki su igrači poslednjih godina koji dođu u seniorski tim Srbije i bore se za prvih šest. Ekstra talenata nema. Nemamo ni blizu srednjeg blokera koji izgleda kao Rašićeva ili Veljkovićeva. Ne da bude igrački na njihovom nivou, nego samo da izgleda. Nemamo ga. Ili napadača kao što su Brankica ili Tijana.

o I sada dok razgovaramo, imate prepoznatljiv, ozbiljan izraz lica...

- Na utakmici gledaoci vide finalnu sliku. Nasmejane devojke, koje se bore za grb i pobeđuju, i ozbiljnog, fokusiranog trenera, koji se ne šali preterano sa njima. Sve što prethodi je drugačije, na treninzima ima smeha, šale, slika se nekad okrene za 180 stepeni.

o Ipak, još jedna tema koja ne može da izazove vaš osmeh su nacionalna priznanja?

- Te penzije su fantastična stvar. To daje igračima sigurnost veću nego bilo koji ugovor. Ipak, ne razumem osobu koja je smislila da se ukine nacionalno priznanje za trenere. Bila je neka prevara, lopov je ukrao, i ti kazniš sve trenere. Najbolje da se igračice same spremaju i idu na takmičenje bez selektora. Radim 18 godina i ne mogu da imam penziju kao svetski prvak, već mi se računa bronza iz 2006, pre ukidanja. Da me pogrešno ne shvatite, sve devojke su to zaslužile, ali ima onih koje nisu ušle u igru...

o Bez obzira na sve to, zadovoljni ste zbog podrške države?

- Mnogo se pričalo o tome kada sam po povratku sa SP poklonio medalju predsedniku Vučiću. Država nam pomaže, daje budžet Savezu, isplaćuje nagrade na vreme... Nama najviše znači to što bi odbojkaški centar trebalo da zaživi. Svi pričaju kako odbojkašice igraju, pobeđuju, a mi nemamo gde da treniramo. Ko god pomogne u stvaranju centra, imaću maksimalno poštovanje prema njemu. Uopšte me ne zanima ime i prezime. Ulazak u neku dublju priču o politici me ne interesuje, nikad nisam bio član neke stranke niti ću biti. Apolitičan sam totalno, ne razumem se u to i neću da raspravljam da li je neko dobar ili loš na toj poziciji, jer nemam pojma.

PROČITAJTE JOŠ: ODBOJKAŠICE SRBIJE DOPUTOVALE U BEOGRAD: Nekad smo ovo sanjali

o Retke trenutke opuštanja provodite uz knjige?

- Bar se za to uvek nađe vremena, nosim ih i na takmičenja. Doskoro sam Do skoro sam čitao ruske klasike. To mi je omiljeno štivo. Dešavalo mi se tri ili četiri puta pročitam istu „debelu“ knjigu. Sad kad sam omatorio i kako mi je sve teže da se koncentrišem, onda se opredelim za nešto lagano.