MALO ko je 2009, kada je bio pomoćnik Dejanu Stanojeviću na Univerzijadi u Beogradu, pomislio da će Dejan Savić preko noći izrasti u jednog od najboljih i najtrofejnih vaterpolo trenera svih vremena. To nije slutio ni legendarni vaterpolista, koji je tada još bio igrač ruskog Sinteza i polako se pripremao da uđe u nemirne trenerske vode.

A njegov igrački i trenerski si-vi je impresivan. I u vodi i na klupi osvojio je sve što se moglo osvojiti, od klupskih titula prvaka Evrope do olimpijskog zlata 2016. u Riju.

- To je stara priča. Toliki uspon niko nije očekivao i to ne može da se očekuje. Jednostavno, u nekim prilikama imao sam i sreće, a s druge strane, mnogo toga je zasluženo. Kada se sve to upakuje u tih 10 godina, ispada jedan ozbiljan put - ističe gost "Novosti", maestralni Dejan Savić.

PROČITAJTE JOŠ: VATERPOLO KLUBOVI ZAHVALNI PREDSEDNIKU VUČIĆU I VLADI SRBIJI: Sunce nas je ogrejalo

Veličanstveni uspesi nisu ga promenili. Kako se ponašao na početku trenerske karijere, takav je i sada, čvrsto sa obe noge na zemlji. Nije euforičan, naoko je staložen, ne voli da bude u prvom planu...

STRUKU MUČE FINANSIJE MNOGO puta je Savić isticao da je problem i struka: - I treneri su nezadovoljni svojim statusom. Pokušavamo kroz seminare da ih edukujemo, usavršavamo, da napravimo neku sistematizaciju i metodologiju rada. Pitanje je i koliko oni to žele, jer su finansije i dugovanja ozbiljan problem, kao i osećaj ugroženosti i nepoštovanja.

- To je istina i tako mora da bude. Nije to moja filozofija, a priča je klasična: sve je moja odgovornost, a uspesi pripadaju igračima. I to nisam naučio kao igrač, već od košarkaškog maga Željka Obradović - podvlači Savić.

Kada je počinjao, diktafon je uvek bio pored noćnog stočića...

- Sada imam olovku i papir. Ustanem, zapišem, nema greške. I dalje mi se razne ideje rode u prvom periodu sna ili pred buđenje - kaže Savić.

A na pitanje da li ikad zaboravi na vaterpolo, u svom duhovitom, šeretskom fazonu, uz smeh, odgovara:

- Pa, recimo posle 10 piva! Tu zaboraviš na sve.

Pitanje je, ipak, koliko mu je "prijalo" peto mesto na svetu. Po povratku iz Kvandžua, govorio je da se glava nije ohladila...

- Nije se ni sada ohladila, svuda je mlako pivo.

Ali nasmejano lice se pretvara u ozbiljno kada počne analiza učinjenog ove sezone. Najvažniji cilj, odlazak na OI, ispunjen je osvajanjem Svetske lige u Beogradu. I u Kvandžuu je mogao da vidi kako se ekipa ponaša bez najiskusnijih, kapitena Filipovića, Prlainovića, braće Pijetlović, Aleksića, Stefana i Branislava Mitrovića.

PROČITAJTE JOŠ: Jelenić: VK Partizan je dobio duplo više nego što je tražio

- Grupa prvotimaca je već dugi niz godina u ozbiljnom sistemu takmičenja, gde se već prošle godine, posle osvojenog zlata na EP u Barseloni, video njihov psihofizički pad. U decembru prošle godine sam shvatio da moramo da postavimo ciljeve za 2019. Savez me je podržao u tome da je naš glavni zadatak odlazak u Tokio. Ta odluka je ojačana posle Evrokupa u Zagrebu, gde su eksplodirale negativnosti, jer su se stvarno videli zamor i "rovitost" određenih igrača. Morali smo da povučemo neke poteze i zato smo posle izvađene olimpijske vize odlučili da na SP igramo bez sedmorice najiskusnijih, od kojih su petorica "rovita" - objašnjava Savić.

Kormilar Srbije je uvek smatrao da je najjači sastav onaj koji igra. Zato ističe da je na SP odveo najbolji mogući tim u tom trenutku.

I JA SAM DONOR DEJAN Savić svim srcem podržava akciju "I ja sam donor". - Ljudi iz Hemofarma, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, došli su na ideju - na osnovu podatka da je Srbija poslednja na svetu po broju donora na milion stanovnika - da pokrenu humanu akciju. Građani Srbije su loše obavešteni, nisu edukovani, ne znaju šta to znači. Da i kada više ne fukncionišeš možeš nekom da pomogneš ili spaseš nečiji život. To je humano i zato ga podržavam - smatra Savić.

- Lako je sada zaključivati i sa strane gledati drugim očima. Pitanje je šta bismo uradili i da smo otišli sa najjačim timom. Ovo nije nikakav alibi, jer mislim da smo ovim potezom napravili korak ispred ostalih. Normalno, vreme će pokazati da li sam u pravu kada mislim da ova selekcija ima budućnost - naglašava Savić.

Trofejni stručnjak smatra da je Srbija na SP igrala sa velikim oscilacijama.

- Najvažniju, četvrtfinalnu utakmicu sa Španijom odigrali smo "bez glave" i koncepcije, da ne spominjen ispunjenje nekih taktičkih varijanti. Izgubili smo zbog nespremnosti, dekoncentracije... Dosta su doprineli naši raniji uspesi, tako da smo se uklopili u sivilo sveobuhvatne igre u bazenu i oko njega - kaže Savić.

Da su igrači teško podneli poraz, videlo se u razigravanju za plasman od petog do osmog mesta u duelu sa Nemcima.

- Bili su u stanju velikog šoka, naročito oni koji su prvi put igrali na jednom velikom takmičenju. Ali stalno pričam da se šampion gleda kroz stanje stresa, a ne u mirnim vodama. Duel sa Nemačkom je pokazao sve slabosti, a pojedini igrači moraju da shvate gde se nalaze, za koga igraju, koga predstavljaju. Kada se sve sabere za peto mesto sa jednim porazom, ne možemo da kažemo da je loše - ističe Savić.

Strateg "delfina" podvlači da je dobio ono što je želeo i da može da kategoriše igrače na više nivoa:

PROČITAJTE JOŠ: VK PARTIZAN: Hvala Vučiću i Jeleniću

- Jedni moraju da se spuste na zemlju, drugi da shvate da li im je tu mesto, treći da nauče koga predstavljaju i gde se nalaze. Ovo je veliko iskustvo za sve njih, ali i za mene, a vreme je najbolji sudija. Mislim da ova selekcija ima budućnost samo ako shvati moje namere, tradiciju VSS i šta se od njih očekuje. Za godinu dana možemo da otklonimo sve negativnosti i da pretočimo u pozitivnu atmosferu i energiju.

SISTEM JE NEOPHODAN SJAJNI stručnjak nije mogao da odgovori na pitanje da li se u trofejnoj generaciji krije vrhunski trener. - To mora ostati bez odgovora, jer je sve u sferi toga šta bi bilo kad bi bilo. Tu mnoge stvari moraju da se potrefe. Nažalost, jednog trenera stvaraju rezultati, a mnogi zaboravljaju da ima vrhunskih trenera koji nisu imali rezultate ali su stvarali velike igrače. Mora da se nađe sistem iz kojeg će izlaziti treneri. Mislim da je košarka imala taj sistem, a vaterpolo je na uskom nivou, tako da bi prvo trebalo da promenimo mišljenje, a onda i sistem - kaže Savić.

Posle odmora sa porodicom, sledi pravljenje programa za olimpijsku godinu. Izazova je puno - od EP u januaru u Budimpešti, preko Svetske lige, do odbrane trona na OI u Tokiju.

- U Svetskoj ligi nastavićemo da isprobavamo što više kandidata, posle četiri godine organizovaćemo radne vikende, pripreme za EP počećemo 15. decembra, iskoristićemo pauzu u martu zbog svetskih kvalifikacija u Roterdamu, da se okupimo i radimo. Planiramo da na leto organizujemo i jedan turnir u Srbiji, a pre odlaska u Tokio smestićemo se u Kašivazaki, koji je japanski centar za vaterpolo. Tu ćemo vežbati sa Japanom, verovatno Crnom Gorom i Australijom. Kada se završu OI u Tokiju, sledi nova strategija do 2028. - priča Savić.

Trofejnog stručnjaka ne zabrinava to što su i mlađe selekcije gubile u četvtrtfinalnim mečevima.

- Ne verujem da je problem psihološke prirode. Što se tiče mlađih selekcija, najvažnije je da se prave igrači za A tim. Mislim da treba da rasteretimo mlađe osvajanjem medalja. To je veliki pritisak, ali je po mom mišljenju važnije da stvaramo igrače nego da večito jurimo rezultat - jasan je Savić.

Ono što ga najviše brine jeste odlazak velikog broja mladih igrača u inostranstvo, što zbog školovanja, što zbog zaposlenja:

- To je ozbiljan problem, koji se ne može rešiti ni zakonom, ni ukazom. Zbog toga ja kao trener reprezentacije nemam uvid u igrače. Moderna tehnologija mi omogućava da ih gledam, ali ne mogu da ih osetim, i to je ta razlika. Ne odlaze samo oni koji treba da budu u sistemu reprezentacije, već i oni koji su "razočarani" što nisu na našem spisku, što osećaju da ni u klubovima nisu poštovani. Nama su važni i klupski igrači, koji drže klubove, a mi to nemamo. Nama je liga iz godine u godinu sve mlađa. Igra sve više juniora, koji ne mogu da se razvijaju pravilno. Zbog zgusnutog kalendara ne rade individualno, a problem je i to uz koga se razvijaju i u kojim uslovima rade.

PROČITAJTE JOŠ: BEZ MEDALjE ZBOG NEISKUSTVA: Dimitrije Rističević još ne može da prežali eliminaciju u četvrtfinalu SP

Od kada je trener, pažnju skreće i na specifičan odnos sa kolegama...

- Velika je razlika između fer-pleja, prijateljstva i poštovanja. Ovo drugo i treće apsolutno podržavam, takav je moj odnos sa drugim selektorima, pogotovo hrvatskim Tucakom i španskim Martinom. Ali, fer-plej... ne bih birao način da pobedim - kaže Savić.

Često je govorio da se posle stresnih takmičenja najbolja odmara uz knjigu.

- Ako nađem vremena, mada me više ne drži koncentracija. Zato gledam serije. Zašto? Svi znamo da je bum krenuo od Sopranovih. Nezavisna produkacija nije mogla više da funkcioniše i onda su se setili da prave serije, da rade ono što im padne na pamet, jer je minimalna cenzura. Siguran sam da je Holivud, nikako evorpski film, u krizi ideja, zbog čega se prave serije koje šokiraju publiku. Ona očekuje srećan kraj, a dogodi se drugačije i postaje zanimljivo.

Jedno vreme bio je zaštitno lice jedne poznate kladionice.

- Kladim se preko neta (smeh). Uglavnom na fudbal i NBA, a ponedeljkom se "čupam" na hokej - šeretski kaže Savić.

To znači da dobro prati evropski fudbal.

- Najomiljeni klubovi su mi Real, Liverpul i Juventus.

U košarci je izdvojio Željka Obradovića, a u fudbalu:

- Trener Liverpula Jirgen Klop, nema greške.

Samo nema fudbalera kojem se divi:

- Zato što ih sada ima koliko hoćeš. Moj otac i dan-danas priča o Brazilcu Garinči. To sam zapamtio, i kada sam bio na Igrama u Riju, pitao sam Brazilce njegovih godina ko im je najbolji igrač svih vremena, a ono su kao iz topa odgovarali: Garinča.

PROČITAJTE JOŠ: PRLAINOVIĆ ZA "INDEKS": Prijateljstvo odolelo politici

Poznat je i kao veliki gurman...

- Jedem sve, samo da nije sladak kupus. Nije više kao nekad, ali ne brojim zalogaje.

Humor i vicevi koje sipa iz rukava pomažu mu da pregrmi stresne trenutke na klupi.

- Nije stvar biti duhovit, zasmejavati druge. Imaš pajace, klovnovi su izuzetno tužni ljudi. Najteže je zasmejati samog sebe. E, to je teško.

Na more ide samo zbog porodice.

- Volim sunce, ali ne pamtim kada sam ušao u more. Čisto zbog dece, brčkanje. Ali zato obožavam banje, spa-centre, to mi je vrhunski. n