AMERIKANKA Dalila Muhamad osvojila je na Svetskom prvenstvu u Dohi zlatnu medalju u trci na 400 metara sa preponama, uz novi svetski rekord - 52,16 sekundi. Bila je to epska trka sa mlađom koleginicom iz reprezentacije Sidni Meklaflin, koju je "tajfun iz Kvinsa" dobila u samom finišu za 0,7 stotinki i samo potvrdila da joj u ovoj disciplini nema premca.

Treba reći da je Dalila 28. jula ove godine u De Moinu oborila 16 godina star svetski rekord Ruskinje Julije Pečonkine (52,34) iz 2003, istrčavši 52.20. Međutim, 20-godišnja Meklaflinova je i na mitinzima i u kvalifikacijama pokazala da je i ona kadra da istrči u okviru tog vremena.

- Sidni finišira sjajno i znala sam da mogu da je pobedim samo ako iskoristim svoju tehniku. Znala sam i da sam još uvek bolja od nje i zato sam gledala da napravim prednost koju ću moći da sačuvam. Imala sam dovoljno vere, koncentracije da istrčim trku za zlatnu medalju - istakla je 29-godišnja Dalila.

O novom svetskom rekordu, priznaje, nije razmišljala.

- To se ne planira, finale se trči za pobedu, odbacite sve druge misli, verujete u ono što ste trenirali i svoje moći ali sam uvidela od starta da će trka biti brza. Poslednjih 100 metara je bilo pakleno, ali zlato je na mojim grudima.

Meklaflinova je definitivno sa najboljim rezultatom u karijeri 52,23 sekundi najavila da bi uskoro mogla da sruši svetski rekord Mohamadove.

- Šta mogu da popravim? Na 400 prepone uvek možete da radite na tehnici, a samim tim dobijate i na brzini. Takođe, radiću i na finišu tako da nije nemoguće da ovaj svetski rekord ne potraje još dugo - najavila je svetska šampionska.

Muhamad je posle zlata na OI 2016. u Riju de Žaneiru i srebra na SP u Londonu 2017. konačno osvojila i zlato na svetskoj smotri zaokruživši sjajni sedmogodišnji rad u ovoj disciplini.

POBEDILA SVE DEČAKE

DALILA Muhamad rođena je 7. februara 1990. u njujorškom kvartu Kvins i oduvek je brzo trčala. Atletski trener ju je primetio, zatim je uspeo da nagovori njenu majku da joj dozvoli da trenira atletiku iako je išla na plivanje.

Na probnom treningu je pobedila sve dečake, ali sve do srednje škole nije trčala sprinterske discipline. Kad je 2006. osvojila titulu na 400 metara za U17 (54.89) znalo se da će biti šampionka. U Ostravi je bila svetska šampionka za U18 i sve do 2013. karijera je išla uzlaznom putanjom. Posle srebra na SP 2013. u Moskvi dve godine se mučila sa povredama, promenila je trenera i kad se vratila počela je žetvu medalja uz dva svetska rekorda.