ОД ИЗВЕШТАЧА "НОВОСТИ": ДОНГУАН

ПОБЕДА на крају дугог пропутовања по Кини, на којем нису пришли близу најзначајнијим знаменитостима. На крају селекторске ере Александра Ђорђевића, српски кошаркаши завршили су Светско првенство тријумфом над Чешком у мечу за пето место - 90:81.

Остали су далеко испод црте коју су повукли пред долазак у Кину, али су Богдановић и другови учинили све да испрате Салета на тријумфалан начин. Тако је најчешће и било протеклих пет година под вођством легендарног Салета.

Чеси су били много мотивисанији од Американаца са девизом “злато или ништа”. Пред собом су имали Србију, против које би победа била њихово злато. Очито су детаљно анализирали како су Шпанци и Аргентинци нападали нашу високу и успорену поставу. Израдили су прилично верну и веома успешну тактичку копију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КРАЈ: Србија – Чешка 90:81

Једноставним “пиком” и брзим изменама пасова креирали су лаке ситуације за поентирање. Толико лаке да је Ђорђевић ширио руке, пљескао по рекламној огради. Покушавао је честим изменама да парира чешком баскеташком стилу, али су његови момци једнако често остајали ногу залепљених за паркет немоћно посматрајући ривале чијиа имена ни приближно гласно не одјекују у кошаркашком свету као њихова.

Посебно као Јокићево, који у првом полувремену није упутио ниједан шут! Најбољи НБА центар таворио је на територији на којој није представљао опасност ни за противника чији статус припада медиокритетском сивилу. Као и током читавог шампионата, највећи део нападачког терета наслањао се на Богдановићева рамена. Богдан га носи без напора, али игра “један на пет” не пролази ни против Чеха.

У другом полувремену одбрана је напокон попримила контуре из Ђорђевићевог нотеса. Одсвирали су крај чешкој трци без препона и сами почели да трче. Ни Богдан више није био сам. Јокић, Јовић и Милутинов преузели су део нападачког бремена, дали нашем најбољем стрелцу времена да удахне дубоко и настави тамо где је стао.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Американци завршили Мундобаскет победом против Пољске

Тројка и прст уперен у правцу нашег помоћног тренера Муте Николића, за успостављање хијерархије каква се очекивала у дуелу Србије и Чешке. Са трибина су стизали повици “МВП” српских навијача, који нису изгубили веру у нашу репрезентацију. Није их било мало, напротив.

Било би их много више да су српски кошаркаши играли последњу утакмицу на Мундобаскету. Финалну, а не њихову последњу. Ову победу изборили су за Салетову последњу утакмицу на клупи Србије.