Aleksinčanin Aleksandar Rajković (74) imao je, kažu lekari, neverovatnu sreću da se našao baš u Kliničkom centru gde je došao na regularnu kontrolu, kada je doživeo kliničku smrt i pao nasred hodnika.



Iako ima ugrađen pejsmejker, Rajković nije bio teži bolesnik. Toga dana došao je na rutinsku kontrolu, a nakon što je doktorka konstatovala da je sve u redu, izašao je, otišao do šaltera da overi izveštaj i pao. Nakon duge i uporne borbe lekari su uspeli da ga ožive i Aleksandar se sada oporavlja u niškom Kliničkom centru.


PROČITAJTE JOŠ - Šta se ljudima dešava u glavi nakon što umru


- Toga jutra sam iz Aleksinca krenuo autobusom za Niš. Osećao sam se dobro. Doktorka je rekla da je sve u redu, radio sam EKG i on je bio dobar. Kada mi je sestra overila izveštaj krenuo sam ka izlazu i dalje se ničeg ne sećam. Prekid filma, do trenutka kada sam se probudio u ovoj sobi. Tek sam od lekara saznao da sam ustvari umro pa se vratio - našalio se Rajković i zahvalio sestrama, anesteziolozima, lekarima, ali i radnicima obezbeđenja koji su takođe učestvovali u spasavanju njegovog života.


Junaci gotovo filmske drame koja se pre petnaestak dana odigrala pred očima brojnih pacijenata kardiolozi Teodora Stanojlović i Milena Radosavljević život su pacijentu spasavale poslednjim atomom snage i nisu odustajala od reanimacije ni kada su se ugasile sve nade da će Aleksandrovo srce ponovo početi da kuca.


PROČITAJTE JOŠ - Nišlijka preživela kliničku smrt


- Bio je moj pretposlednji pacijent tog dana. Ima ugrađen pejsmejker, ali nije bio teži pacijent. Desetak minuta nakon što je izašao iz ordinacije čula sam da neko doziva lekara. Ja sam istrčala i vidim da njegovo srce pokazuje tu opasnu ritmiju koja je uzrok tzv. kliničke smrti. Bez pulsa, bez disanja, bez krvnog pritiska i bez srčanog rada. Počeo je da menja boju, a sestra je odmah donela defibrilator (aparat za reanimaciju) – priča Stanojlovićeva. Međutim, kada su videli da njegov organizam ne reagovao na aparat, radnici koji su bili u blizini počeli su da u pomoć zovu službu Hitne pomoći, anesteziologe, druge lekare. Za to vreme doktorke i sestra borile su se svim snagama da ne izgube pacijenta koji je bespomoćno ležao nasred hodinka.


U takvim situacijama ne smemo ga pomerati. Uključili smo defibrilator, ispalilili struju prvi put, ali njegovo srce nije prepoznalo aparat i nije pristajalo na pozitivan ishod. Ponovili smo sve više puta dok struja na aparatu nije počela da se prazni. Radnik obezbeđenja je pozvao je anesteziologa koji je počeo odmah da intubira pacijenta. Održavali smo ga veštački, injekcijama, disanjem, masažom veštačkom.


Posle 15-ak minuta priključili smo drugi aparat za reanimaciju sa dovoljno struje. Prvi pokušaj međutim ni tu ne uspeva i već smo bili na granici da odustanemo, jer u takvim trenucima i mozak trpi velike posledice. Međusobno smo se smenjivali za masažu srca i tek posle pola sata dobijamo prve znake i shvatamo da smo uspeli da prevaziđemo tu kliničku smrt – ispričala je doktorka. Nakon toga je pacijent hitno prebačen na Kliniku za kardiologiju gde se nastavilo sa njegovim veštačkim disanjem i održavanjem na aparatima i oporavkom.


Primarijus doktor Milena Radosavljević kaže da je pacijent imao sreću u nesreći da se sve odigralo u holu klinike, te da bi ishod verovatno bio fatalan da je klinička smrt usledila desetak minuta kasnije, na ulici.


Uradila sam u praksi mnogo reanimacija, neke su bile uspešne, ali ima i onih koje nisu. Mi to rešavamo rutinski, ali drugo je raditi reanimaciju u adekvatnim uslovima, a drugo u ovakvim okolnostima-na podu bolnice. Njemu je odmah urađena je kontrola mozga, kao svi pregledi po protokolu kako bi se ispitao uzrok. Međutim, ne nalazimo drugi uzrok osim te električne nestabilnosti koja je vrlo moguća kod svakog pacijenta, ali i kod potpuno zdrave osobe – pojašnjava Radosavljevićeva.