MLADA, lepa, nasmejana, sa master diplomom Prirodno-matematičkog fakulteta, Bogdana Prebiračević (31) radi na recepciji vile na Paliću, ali se ne libi da pospremi sobe, prostre veš, počisti prilaz, posluži osveženje... Rodom iz Mokre Gore, kod Užica, poreklom Crnogorka, zbog posla je došla na Palić i sjajno se uklopila u ravnicu.

- Završila sam turizmologiju u Novom Sadu, radila van struke, a godinu dana bila bez posla. Pre dve godine, brat je noćio u "Palićkoj kruni" i gazda mu se požalio da ne može da nađe radnike - seća se Bogdana. - Odmah sam nazvala čoveka, obećao mi je posao, smeštaj i hranu, što je bilo dovoljno da spakujem kofere i dođem na Palić.

I nije se pokajala.

PROČITAJTE JOŠ - Bez posla i 87 doktora nauka

- Sada radim svoj posao, brinem o objektu i posetama, ali sam na početku radila šta god da je trebalo. I sada uvek uskočim ako treba da pomognem koleginici kako bi brže završile i kako bi gosti bili u što lepšem ambijentu - dodaje Bogdana, a u njene reči smo se brzo i uverili. - Šta je sramota proširiti veš ili oprati kupatilo, pa to i kod kuće svi radimo. Nikome neće pasti kruna sa glave. Ovo je pošten posao, svako jutro dolazim relaksirana, a tako i odlazim kući. Jedino nekada ima situacija da mi se gost sa nipodaštavanjem obrati kada me vidi sa metlom, pa posle kada čuje da sam menadžer onda promeni ploču. To mi je, iskreno, najodvratnije.

Treba, kaže, poštovati svakog čoveka koji pošteno zarađuje svoj dinar. Ali, to je stvar vaspitanja.

- Idealan posao ne postoji i ništa se neće desiti ako sedimo kod kuće i čekamo. Moramo nešto sami da uradimo - smatra naša sagovornica. - Ne razumem mlade koji po svaku cenu neće da odu iz velikog grada, po svaku cenu ostaju i čekaju da im roditelji pošalju za stan i režije jer od plate, ako uopšte i rade, ne mogu ni osnovno da podmire. Na početku su me sažaljevali, ali su posle videli koliko sam zadovoljna. Zato, ne čekajte jer život se ne dešava, on se živi!


PROČITAJTE JOŠ - Mladi postaju i portiri s diplomom

MANjAK RADNIKA

BOGDANA kaže da se na Paliću i dalje teško pronalaze radnici, ali i da mnogi ne žele da rade.

- Rade kao da ti čine uslugu što rade, umesto da se potrude, da poštuju poslodavca i svoj dinar. Mnogo slobodnih radnih mesta, a kafići u Subotici prepuni tokom prepodneva, za vreme radnog vremena, tu nešto ne štima - smejući se kaže Bogdana.