GODINU dana nakon užasne tragedije koja ih je zadesila kada je zbog teških uslova za život i duga za struju od 22.000 dinara Miroslav Stojanović iz Jelašnice kod Niša sebi oduzeo život, njegovo četvoro dece i supruga Slavica napokon će ugledati bolje dane, jer su im humani ljudi obezbedili krov nad glavom. Krajem iduće nedelje oni se sele u Zrenjanin gde ih čeka novi dom, a iz stare trošne kuće koja jedva stoji na nakrivljenim gredama i preti svakog časa da se uruši, poneće samo nekoliko džakova sa garderobom i tek delić pokućstva koji im je obezbeđen nakon što su ostali bez glave porodice.

Sama sa četvoro male dece, Slavica se suočila sa mnogobrojnim problemima nakon suprugove smrti. Najstariji sin Kristijan (13) upao je u depresiju i gotovo da nije progovarao, dok je osmogodišnji Veljko dobio povišeni krvni pritisak. Pored toga, iako su dugovi za struju izmireni nakon što je Miroslav popio otrov presudivši sebi, stara trošna kuća bila je za ovu samohranu majku nerešiv problem.

Javljali su se ljudi, pomagali su, slali drva za ogrev, šporet, računi su redovno plaćani, ali to nije kuća, to je šupa, uvek hladna i puna vlage i prava opasnost jer jedva stoji na stubovima.

- Svakog dana strahovala sam da bi mogla da se sruši, kažem mogli smo da ostanemo zatrpani u podrumu pa da ljudi u novinama pročitaju šta nam se desilo - priča Slavica, sve dok joj se nedavno nisu javili ljudi iz organizacije "Srbi za Srbe" sa lepom vešću da je dobila kuću u Zrenjaninu. - Nisam mogla da verujem kada su mi javili. Pakujemo se, deca se raduju što će dobiti napokon normalnu sobu. Ovih dana treba da se reši papirologija. Iako idemo na drugi kraj zemlje, srećni smo, jer muke kroz koje smo prošli ne bih poželela ni neprijatelju.

I deca su propatila posle očeve smrti. Često zapitkuju šta se desilo, a majka ne zna šta da im kaže.

- Sin Lazar je jedino to podneo hrabro, posvetio se fudbalu, školi, već ga traže neki klubovi. Ćerka ima šest godina i ne seća se gotovo ničeg. Nadam se da ćemo i mi ugledati malo bolje dane, posle rata, posle svih muka - rekla je Slavica gotovo kroz suze.

Ne miri se, kaže, s tim što njen suprug nije mogao da prevaziđe poniženje kada im je zbog duga isečena struja. Miroslav je sa svojom porodicom prošao pakao i kao raseljeno lice živeo u teškim uslovima.


ALBANCI UBILI OCA

ALBANCI su mu mučki ubili oca tako što su ga obesili za drvo i usta mu napunili balegom - priča nam Slavica. Nakon toga je Miroslav sa majkom izbegao sa Kosova 1999. godine i do pre nekoliko godina boravili su u izbegličkom kampu u Sićevu, gde je upoznao Slavicu kojom se oženio.